Evo nam opet
na delu cudesnog malog Belgijanca. Ovoga puta, on
uz zdusnu pomoc gospodje Oliver pokusava da resi
ubistvo trinaestogodisnje devojcice na jednoj decjoj
zabavi, kao i jos jedno koje ce se ubrzo desiti
a i da spreci trece koje je na pomolu. Usput ce
kao i obicno, resavajuci jedno ubistvo razmrsiti
konce i nekoliko zlocina koji su se desili pre nekoliko
godina...
Ovaj zanimljiv roman, jedan od retkih
koji jos uvek nije ekranizovan, vodi nas u malo
englesko selo gde su u toku pripreme za deciju zabavu
povodom Dana Svih svetih (Halloween - 31. oktobar
po starokeltskom kalendaru poslednji dan u godini
u noci kojega svi carobnjaci i vestice izlaze da
bacaju cini - Noc vestica). I dok se gospodja
Oliver, koja je bila u poseti svojoj prijateljici
gospodji Dzudit Batler koju je nedavno upoznala
na letovanju u Grckoj, trudila da pomogne razmestajuci
velike zute bundeve po dvoristu, nije bila svesna
da vise smeta svojom nezgrapnoscu i zbunjenoscu
celom situacijom. Naime, sve je ovo za nju bilo
prilicno novo.
Zabava se odvijala u kuci gospodje
Rovene Drejk i bila je pravo uzivanje za decu jer
je podrazumevala vise drustvenih igara koje su kod
dece razvijale takmicarski duh, kojom prilkom bi
im se sve prastalo pa cak i polivanje vodom prilikom
jedne od igara hvatanja jabuka kada bi cela prostorija
jednostavno znala plivati u vodi... No bio je to
sastavni deo igre iz koje je retko ko izlazio suvog
odela... Bila je tu i igra u kojoj bi brasno letelo
na sve strane... tako da je sama kuca bila u prilicnom
neredu sto od "rekvizita" sto od ostataka
hrane i pica koji su se mogli naci na svakom koraku.
I dok je u jednom trenutku gospodja
Oliver bila okruzena grupom dece koji su je radoznalo
zapitkivali o njenim knjigama, o njenom finskom
detektivu, o ubistvima u njenim knjigama - jedna
od devojcica, trinaestogodisnja Dzojs je izjavila
da je jednom videla jedno ubistvo. Odmah su je drugarice,
njihove majke, domacica, gospodja Drejk, kao i uciteljica,
gospodjica Vitaker spopale da ne govori gluposti
i da prestane da izmislja. Naime, Dzojs je imala
taj obicaj i cesto se pravila vazna. No, ovoga puta
je insistirala na tome rekavisi da to nije tada
prijavila policiji samo zato sto tada nije shvatala
da je to zlocin ali joj je postalo jasno kasnije.
Svi su joj se smejali, i govorili da izmislja. Mala
Dzojs je bila prilicno uvredjena zbog njihovog ponasanja.
Ali, neko od prisutnih ocito nije
mislio tako. Iste veceri, kada su roditelji poceli
da dolaze po svoju decu, niko nije mogao da nadje
Dzojs. Ubrzo je nadjena mrtva, udavljena u velikoj
kofi sa vodom na cijem dnu su bile jabuke, a koja
je bila u biblioteci spremna za jednu od decijih
igara.
Gospodja Oliver se vraca u London
i naravno odmah trci do telefona, pozivajuci Herkula
Poaroa.
"Mogu li doci k vama,
i to odmah?"
"Poirot je nekoliko sekundi pricekao s odgovorom.
Cinilo se da je njegova prijateljica, gospodja Oliver,
krajnje uzbudjena. Bez obzira sto se s njom zbivalo,
vjerovatno ce joj trebati mnogo vremena dok istrese
sve svoje jade i brige, svoja razocaranja i sve
sto ju je tistalo. Kad se jednom docepa njegove
radne sobe, nece je biti lako nagovoriti da ode
kuci a da ne bude do stanovite mere neuljudan. Problemi
koji su mucili gospodju Oliver bili su i brojni
i neuobicajeni, tako da je covek morao biti veoma
oprezan kako da se sa njom upusti u diskusiju."
Dosla je kod njega prilicno uznemirena
pricajuci mu o dogadjaju na seoskoj zabavi. Poaro
uspeva da iz njene nepovezane price ipak shvati
sta se dogodilo i da pravim pitanjima izvuce sve
sto mu je potrebno da shvati da ovde ipak ima mesta
zlocinu i da bi mogao da se ukljuci u istragu i
pomogne hvatanje ubice. Najzanimljivija primedba
gospodje Oliver koja je Poaroa nagnala da se prihvati
slucaja bila je izjava nesretne devojcice "Tada
nisam znala da se radilo o zlocinu..."
Paoro je shvatio da je u pitanju
bilo jedno veoma ruzno ubistvo. Mogao ga je pociniti
samo neko dovoljno snazan da joj drzi glavu zaronjenu
u kantu sa vodom dovoljno dugo. Bilo je to ubistvo
u kome ubica nije smeo da izgubi nijedan trenutak.
Mala Dzojs je morala da umre - odmah. Isto tako,
ako je Poaro zakljucio da je ubica bio jedan od
prisutnih koji je cuo njenu izjavu, onda, ako je
i tacno da je Dzojs videla ubistvo ona nije videla
ubicu inace ne bi pricala tako otvoreno pred njim.
U medjuvremenu, Poaro se setio zasto
mu je ime sela Woodleigh Common u kome se desio
zlocin, bilo tako poznato. Njegov dobar prijatelj,
inspektor Spens sa kojim je saradjivao na resavanju
ubistva gospodje McGinty i kome je tada dosta pomogao,
sada se penzionisao i ziveo je tamo sa svojom sestrom.
Poaro mu odlazi u posetu i od njega saznaje dosta
o mestanima a takodje ga i moli da mu pomogne u
kontaktima sa lokalnom policijom da bi i on mogao
da ucestvuje u istrazi. Nakon toga, Poaro odlazi
do gospodje Oliver koja ga je cekala u kuci u kojoj
se dogodio zlocin. Poaro je obavestava o koracima
koje je preduzeo kao i o tome sta sledece namerava
da uradi. Ona mu govori: "Znate
li kakav dojam stvarate - dojam kompjutora, shvacate.
Vi sami sebe programirate. Tako se to kaze, zar
ne? Primate podatke, trpate ih u sebe cijeli dan,
a onda cekate da vidite sto ce izaci."
Poaro pocinje polako da upoznaje
sudionike ove drame, tj. stanovnike Woodleigh Commona.
Tu je prvo vlasnica kuce Rovena Drejk, cetrdesetogodisnja
udovica, prijatnog izgleda, pomalo svojevoljna,
cvrsta zena, jakog karaktera koja je Poaroa provela
kroz kucu objasnjavajuci mu kako se odvijala zabava
pokazavsi mu i samo mesto gde je nadjena nesretna
devojcica.
Cak i detalj koji bi mogao da im
olaksa potragu da je ubica morao biti posve mokar
nije im mogla pomoci jer su pri kraju te veceri
svi bili manje ili vise mokri od silnih drustvenih
igara. Cak i sama gospodja Drejk je bila mokra jer
je razbivsi veliku vazu na stepenistu prosula kompletnu
vodu iz nje po sebi... Njeno stanoviste je bilo
da je nemoguce da je to ucinio neko od ljudi koje
svi znaju, ubedjena da je neko sa strane usao u
kucu, neko mozda dusevno bolestan i napao devojcicu.
Mozda je zlocin i seksualne prirode. Dzojs je bila
mlada, ali krupna i lepo razvijena devojcica za
svoje godine. Poaro razmislja o svemu sto je do
sada video i cuo, a zatim odlazi i do majke ubijene
devojcice. Tamo upoznaje i njeno drugo dvoje dece,
mladjeg sina Leopolda, snaznog bucmastog, pomalo
cudnog decaka i stariju cerku En koju je izgleda
samo skola zanimala u zivotu. I jedno i drugo su
za sestru rekli da je puno volela da izmislja i
da se pravi vazna i da ne veruju da je istina ono
sto je izjavila.
Odlazeci iz kuce gospodje Rejnolds,
Poaro je zakljucio da je vrlo zanimljivo sto posle
svega sto su culi nimalo ne napreduju... Nada se
da ce sestra inspektora Spensa koja tu godinama
zivi moci da mu kaze nesto vise o karakteru stanovnika
malog mesta. A i Spens mu je nabavio spisak neresenih
ubistava ili sumnjivih smrti u okolini u poslednjih
nekoliko godina.
Jedno ime im svima zaokuplja paznju
- gospodja Levelin Smit. Paznju im je pre svega
zaokupilo njeno veliko bogatstvo koje je nasledila
od muza i sve ulozila u izgradnju velike kuce u
kamenolomu od koga je napravila veliki javni vrt
angazujuci Majkla Garfilda, cuvenog i skupog strucnjaka
za to. Kako je umrla bez naslednika, po njenom testamentu
nasledila ju je njena sluzavka, koja je optuzena
za falsifikovanje testamenta a zatim samo par nedelja
po njenoj smrti iznenada nestala. Pitanje je samo
- da li je dosla do novca i pobegla sa njim ili
je ubijena... U samom vrtu bila je sagradjena i
mala kuca - takoreci bungalov u kome je ziveo mladi
Majk Garfild, sada kao vrtlar koji je brinuo o vrtu
kojega je sam stvorio.
Na popisu bivseg inspektora Spensa
nalazi se jos nekoliko imena - Sarlota Benfild,
mlada trgovacka pomocnica koja je nadjena mrtva
na puteljku uz kamenolom. Osumnjicena su dva mladica
koja su sa njom povremeno izlazili, ali su oslobodjeni
usled nedostatka dokaza. Obijica su davali protivrecne
izjave ali su imali i neoborive alibije. Drugi nastradali
bio je Lesli Ferier, sluzbenik lokalne advokatske
kancelarije koji je ubijen dubokim ubodom noza u
ledja nedaleko od lokalne kafane. Oruzje nije nadjeno.
Moglo je biti ubistvo iz ljubomore jer je bio u
vezi sa jednom udatom zenom ali mozda je bio upleten
u nesto jer je pre nekoliko godina osumnjicen za
falsifikat nekih potpisa na racunima. No, nije mu
se odrazilo na zaposlenje. Tu je i mlada uciteljica
Dzenet Vajt koju su nasli udavljenu na putu izmedju
skole i kuce. Njena prijateljica, druga uciteljica,
Nora Ambrouz koja se davno odselila iz mesta, izjavila
je tada da je Dzenet imala problema sa nekim mladicem
sa kojim je prekinula vezu jos pre nekoliko godina
ali joj je on povremeno slao preteca pisma, medjutim
nikad se nije pronaslo nista u vezi sa njim, ni
ime, ni pisma, nista...
Saslusavsi sve, Poaro razmislja da
li je mala Dzojs Rejnolds videla neko od ova cetiri
ubistva: Levelin Smit, Sarlote Benfild, Leslija
Feriera ili Dzenet Vajt... Ili su na krivom tragu...
Zatim slede razgovori sa doktorom Fergusonom a kasnije
i sa uciteljicom, gospodjicom Vitaker. Od oboje
saznaje po nesto sto mu se cini zanimljivim za dalji
tok istrage.
Poaro zatim odlazi da poseti cuveni
terasasati vrt "Quarry Garden" razmisljajuci
o ljudima koji sada zive u kuci pokojne gospodje
Levelin Smit i tu upoznaje mladog, ambicioznog strucnjaka
za hortikulturu koji je stvorio taj cudesni vrt.
Za njega je to bila samo igra, izazov kojem je hteo
doskociti da od starog napustenog kamenoloma napravi
mesto za uzivanje...
Po zavrsenom razgovoru sacekala ga
je jos jedna osoba na puteljku koji je vodio ka
izlazu... Bila je to Miranda, devojcica koja ce
do kraja romana Poaroa odusevljavati svojim komentarima
i koja ce ga dovesti do resenja ove misterije...
Da prica bude zanimljivija, Miranda je bila ne samo
najbolja drugarica ubijene Dzojs vec i cerka gospodje
Batler, prijateljice Arijadne Oliver kod koje je
cuvena knjizevnica odsela... Tako ce Poaro imati
dosta prilika da se druzi sa ovom zanimljivom devojcicom
saznajuci od nje svaki put nesto novo... Najzanimljivije
je bilo to sto su se dve devojcice dosta poveravale
jedna drugoj. Mozda Miranda zna ono sto je znala
i Dzojs? Hoce li Poaro to moci da otkrije?
Slede zatim razgovori sa drugima
koji mogu imati veze sa onih nekoliko nastradalih
osoba, poslodavcima Leslija Feriera, mladica optuzenog
za falsifikovanje. Saznaje da su oni bili advokati
bogate gospodje Levelin Smit. Pronalazi zatim i
dva sesnaestogodisnja mladica koji su takodje bili
na zabavi na kojoj je ubijena devojcica. Posle vrlo
zanimljivog razgovora sa njima, shvata da ova prica
moze da krene i u sasvim drugom pravcu.
Prica se komplikuje, a samim tim
i sve vise pocinje da se svidja samom Poarou. Posebno
kada se uskoro pojavljuje svedok koji tvrdi da testament
gospodje Levelin Smit uopste nije bio falsifikat
ali sve manje mu se dopada kada uskoro pronalaze
jos jednu zrtvu. Mrtvo je nadjeno jos jedno dete.
I Poaro, nakon svega pronalazi vezu izmedju ovog
ubistva i ubistva male Dzojs Rejnolds. Shvata da
su ubistva povezana i da je ubica jos uvek tu, medju
njima... Shvata i jos nesto - on zna ko je ubica
i zna ko je sledeca zrtva.
Poaro moli gospodju Oliver da mu
pomogne. Ali moli za pomoc i jos nekog iz malog
mesta... Moze li im verovati do kraja... Ipak su
to jos uvek samo deca... Hoce li mala druzina koja
ne zna jedna za drugu, biti na visini zadatka? I
zasto je Poaro to bas tako udesio... saznacete ako
procitate ovaj roman koji u poslednjih pedesetak
stranica predstavlja izuzetno napeto stivo za citanje...
Jedna od retkih knjiga koja nema svoje veliko finale
hvatanja ubice na dobro poznat nacin, kako to Poaro
samo ume. Ubica je naime, uhvacen na delu u pokusaju
vrsenja jos jednog zlocina. Poaro na kraju jedino
inspektoru Spensu i lokalnom inspektoru Raglanu
objasnjava celu pricu... Tu su, naravno i gospodja
Oliver kao i jos neki ucesnici ove price koji su
imali srece da ona za njih ima sretan kraj...
I na kraju, nesto od mog licnog
utiska... priznajem, izmedju ostalog, jedan od retkih
romana u kome sam od momenta kada se pojavila sumnjala
na pravu osobu, no priznajem iz potpuno drugog razloga.
No, kako je sva moja paznja bila usmerena na tu
osobu, negde oko polovine sam shvatila da sam u
pravu. Ostalo je samo da nadjem i motiv. I on se
ubrzo pojavio. Priznajem jos nesto, bilo je uzivanje
resavati ovu misteriju zajedno sa Poaroom i gospodjom
Oliver tako da vam preporucujem ovaj roman da i
vi pokusate da resite ovaj zlocin...
bravenet.com
