Gospodjica Marpl je tako reko napustala
svoje seoce... Sent Meri Mid je za nju bio centar
sveta i centar dogadjanja. Dok je sedela na obali
i uzivala gledajuci plaventnilo Karipskog mora pomislila
je - kako je ovde dosadno i kako se nista ne desava.
I predeo joj je bio monoton - toliko palmi, more
i nebo... i svaki dan sve isto... svaki dan sunce...
nema stalnih vremenskih promena... Vec posle nedelju
dana boravka, ona se izlecila od navike da pita
kakvo je vreme. Vreme je uvek isto - lepo, bez interesantnih
varijacija... Njen dragi necak Rejmond Vest prosto
ju je naterao da malo napusti "idilicni zivot"
svog seoceta i upozna "stvarni zivot"
jer joj je posle zapalenja pluca koje je prelezala
prosle godine bilo potrebno malo sunca...
Dok sedela na obali i po ko zna koji
put slusala price majora Palgrejva, koji je crven
u licu i naduven kao preparirani zabac, sa staklenim
okom neumorno pricao, ona je mislila o Sent Meri
Midu i koliko ce joj nedostajati dok bude bila na
odmoru, povremeno klimajuci glavom i dodajuci neutralne
komentare... Nije mogla da pretpostavi da joj uopste
nece biti dosadno... Cak, naprotiv...
Odsela je u Sent Onoreu, u hotelu
Zlatna obala koji su vodili Englezi, bracni par
Moli i Tim Kendal, mladi i uvek raspolozeni, gde
je odselo dosta sveta sa svih strana, ali je bilo
i prilicno Engleza. Bilo je tu i nekoliko starijih
gostiju. Pored vec pomenutog majora Palgrejva, bio
je tu i g.Rafijel, osamdesetogodisnji prebogati
vlasnik lanca supermarketa, ali prakticno paralizovan
koji tu dolazi godinama i boravi sa sekretaricom
gospodjicom Ester Voters i slugom-maserom Dzeksonom,
dr. Grejem postariji ljubazni gospodin koji je dugo
vec radio na Karibima kao lekar, zatim kanonik Dzeremi
Preskot i njegova sestra Dzoan, kao i nekoliko mladjih
parova, nadasve mladi prirodnjaci Edvard i Evelin
Hilington i Greg i Srecka Dajson, koji su obilazili
ostrva posmatrajuci ptice...
Mnogi od gostiju su, mozemo reci,
bili stalni gosti i nisu tu bili prvi put, posebno
Hilingtonovi i Dajsonovi koji vec nekoliko godina
zaredom dolaze zajedno u hotel Zlatna obala, jos
dok su ga vodili predhodni vlasnici, Sandersenovi,
inace prijatelji Rejmonda Vesta... Oni provode na
Karibima tri meseca godisnje obilazeci razna ostrva
i toliko su slozni i uvek su zajedno da onaj ko
ih prvi put upoznaje, kao gospodjica Marpl, na primer
u pocetku nemaju bas jasnu predstavu ko je sa kim
u braku...
I dok je gospodjica Marple razmisljala
malo o Sent Meri Midu, malo o gostima hotela i o
tome kako ce ispuniti svoje vreme na Karibima, major
Palgrejv je i dalje vrteo svoju pricu, hvaleci se
ljudima koje je poznavao i svojim lovackim umecem...
Poceo je da prica o nekim ubistvima za koje je cuo
i koja su godinama neresena i onda je otvorio svoj
novcanik sa namerom da joj pokaze sliku pravog pravcatog
ubice, a onda jos brze sve to sklonio nazad ugledavsi
nekog iza njenog desnog ramena... Gospodjica Marple
se trgla i pokusala da uhvati nit njegove price
koja je predhodila tome, osecajuci da se nesto bitno
desava...
Te veceri, u hotelu je odrzana zabava
i brlo je vrlo veselo. Atmosferu su najvise odrzavali
raspolozeni vlasnici Moli i Tim Kendal, koji su
sve rasprodali i preselili se ovde, ulozivsi sve
sto imaju da stvore uspesan hotelski kompleks. I
sve je za sada bilo divno. Bili su rasprodati za
celu sezonu koja na Karibima traje skoro preko cele
godine, osoblje ih je postovalo i sve je islo u
prilog tome da su izgleda uspeli... Kako je gospodjica
Marple sve vise upoznavala ljude oko sebe, posebno
zahvaljujuci kanonikovoj sestri Dzoani Preskot koja
je bila velika pricalica i dobro je poznavala vecinu
stalnih gostiju, tako je i njoj postajalo sve zanimljivije
i vec je pocinjala da pravi svoja cuvena poredjenja
sa stanovnicima Sent Meri Mida, dobijajuci tako
i neki spostveni stav o ljudima koji su je okruzivali
na ovom egzoticnom mestu...
I sve je izgledalo tako lepo i veselo
te veceri i muzika i ples... a onda se te noci desilo
ubistvo... Tj. prvobitni nalaz lekara bio je da
je major Palgrejv umro zbog problema sa povisenim
pritiskom... ali, naravno, moralo je biti ubistvo
cim se radi o romanu Agate Kristi... "Gospodjica
Marpl je hodala jos sporije... Na kraju se naglo
zaustavila. Umesto da krene na plazu skrasila se
u senovitom uglu terase. Izvadila je pletivo i igle
su pocele da se preplicu brzo kao da pokusavaju
da prate tok njenih misli. Ne svidja joj se - ne,
ne svidja joj se. Doslo je tako lako. Prevrtala
je u mislila dogadjaje od predhodnog dana. Major
Palgrejv i njegove price... Poceo je pricu o jednom
snimku - snimak ubice... gospodjica Marpl je zazmurila
i pokusala da se seti kako je tacno tekla ta prica..."
Da - sada je imala od cega da krene...
A pocece sa dr. Grejemom koji je
ustanovio smrt majora Palgrejva. Morace nekako da
mu se priblizi. Pa naravno, pozalice mu se da je
nesto boli. Stariji ljudi uvek imaju od cega da
budu bolesni. Dvoumila se izmedju ramena i kolena,
ali se ipak odlucila za kolena... "Veoma
je prijatan covek", pomisli gospodjica Marpl,
"i zaista se stidim sto njega moram da lazem.
Ali ne vidim drugog izlaza."... "Gospodjica
Marpl je bila vaspitana u duhu postivanja istine,
a i po prirodi je bila skona iskrenosti. Medjutim,
u izvesnim prilikama, kad je to smatrala duznoscu,
mogla je da prica lazi sa zadivljujucom verodostojnoscu..."
Kad je doktor zavrsio sa pregledom
njenih kolena, ona ga je cvrkutavim glasom zamolila
da pogleda da nema medju slikama u novcaniku pokojnog
majora jedna njena slika - naime, ona i major su
juce pokazivali slike jedno drugom i slika na kojoj
je njen dragi sestric je greskom ostala kod njega...
prisetila se opisa majora Palgrejva - slika je prikazivala
coveka koji izlazi iz kuce, a pored njega je veliki
zbun hibiskusa... te je tako i opisala doktoru.
On je obecao da ce da pogleda i da ce joj je sigurno
vratiti... No, slika nije bila tamo odakle ju je
major juce izvaodio da joj pokaze i gospodjica Marple
je sada groznicavo razmisljala - ili je on lagao,
tj. hvalisao se ili je neko uzeo sliku? Ko i zasto?
Da li je postojao neki narocit razlog za to. "Lice
gospodjice Marpl bilo je ozbiljno. Mora da donese
odluku. Hoce li ili nece dozvoliti majoru Palgrejvu
da ostane miran u grobu? ... Da li je bas slucajno
umro te noci? Ili nije uopste bilo slucajno? Doktori
tako lako prihvataju smrt starih ljudi... Njeno
jedino oruzje je razgovor... Stare dame cesto vode
neobavezne razgovore koji nikud ne vode... "
I tako gospodjica Marpl krece da
vodi neobavezne razgovore sa gostima hotela cavrljajuci
o svemu i svacemu, ali uvek bi se provukla prica
o majoru Palgrejvu kao nesto prirodno interesantno,
jer nije bas uobicajeno da neko umre dok je na odmoru.
Starim damama je to uvek zanimljivo i niko nije
sumnjao u motive vremesne gospodjice... Tako je
ona pricala sa svakim pomalo o majoru Palgrejvu,
pomalo o svima ostalima tako da je to sve skupa
najpre izgledalo kao nacin da jedna stara dama ubije
dosadu dok preplice iglama...
Kao da je sa ovim tuznim dogadjajem
koji se desio, Moli Kendal izgubila nesto od svoje
veselosti i iz dana u dan delovala sve depresivnije,
odnosno kao da je ta depresija dolazila u nekim
talasima. Njen muz nije toliko delovao zabrinut
zbog nedavnog dogadjaja i toga kako ce se to odraziti
na posao, vec je vise bio zabrinut zbog psihicke
nestabilnosti svoje zene, njenih sve cescih nesanica,
nocnih mora kada bi napokon zaspala, kao i tableta
za kojima je sve cesce posezala...
Gospodjica Marpl je vec sada imala
neku svoju viziju. Povezivala je sve price u jednu
izvesnu i resila da ipak bude otvorena sa doktorom
Grejemom, procenivsi za pocetak da njemu moze da
veruje. Izvinila mu se sto ga je slagala za fotografiju
i ispricala mu za svoje sumnje... Tada je i on njoj
priznao da nije izvrsen detaljan pregled pokojnika
vec je uzrok smrti ustanovljen vise na osnovu prica
koje su kolale da je on imao visok pritisak, da
je predhodne veceri dosta popio i cinjenice da je
bocica tableta protiv visokog pritiska nadjena u
njegovoj sobi... ali im je kasnije jedna od spremacica
koje su spremale njegovu sobu izjavila da je tu
bocicu prvi put videla u njegovoj sobi tek onog
dana kada je on nadjen mrtav. Da li ih je stalno
nosio sa sobom pa ih zato pre nije videla ili uopste
nisu ni bile njegove? Sada vec i dr. Grejem sumnja
i od vlasti u Dzejmstaunu zahteva da se izvrsi ekshumacija
tela pokojnog majora Palgrejva. Uskoro stize i nalaz
- major Palgrejv je bio otrovan.
Jedne lepe, tople, idlicne veceri,
desava se jos jedno ubistvo, a psihicki vec nestabina
zena vlasnika hotela, Moli Kendal se pojavljuje
pred svima okrvavljenih ruku sa pricom da je telo
pronasla u zbunju pored staze kuda se setala...
Inspektor Veston dolazi na lice mesta i krece istraga...
Gospodjica Marpl je bila ubedjena
da nesto hitno mora da se uradi i da nema vremena
za gubljenje, ali bila joj je potrebna pomoc, u
stvari vise joj je bio potreban neko kao saveznik.
A onda je ugledala gospodina Rafijela, koji jeste
bio tezak i grub covek, ali joj je delovao kao covek
od autoriteta, posten i pravican... Kako joj polupokretan
starac moze biti od koristi - to je samo ona znala
u tom trenutku.
Vrlo brzo, gospodjica Marpl pocinje
sa njim otvoreno da prica o svemu i o svojim sumnjama
i zajednicki dolaze do pitanja na koje ne mogu da
nadju odgovor. Koga ili sta je to major Palgrejv
ugledao da je tako uzurbano sklonio fotografiju
sa stola? Stazom iza gospodjice Marpl nailazili
su Edvard i Evelin Hilington i Greg i Srecka Dajson.
Kako je major o ubici jasno govorio kao o muskarcu
to su mogli biti ili Edvard Hilinton ili Greg Dajson,
ali zasto je on prepoznao ubicu u tom casu kada
je sa njima proveo dve predhodne nedelje... Pa i
da ga je prepoznao, taj covek bi mogao smejuci se
da prokomentarise da lici na tog coveka a ne da
zbog toga ubije starog i senilnog majora... Medjutim
na tu sumnju, gospodjica Marpl ima odgovor - "Mislim
da ce ubrzo uslediti drugo ubistvo...!"
Gospodin Rafijel je zapanjen, a gospodjica Marpl
mu objasnjava: "Ako je ta zla osoba planirala
zlocin i ako je odlucila da ga uskoro izvrsi, nije
mogla da dopusti da major Palgrejv prica okolo i
pokazuje snimak... Sa uklonjenim majorom i unistenim
snimkom, taj covek ce nastaviti kako je planirao..."
Gospodin Rafijel joj veruje i resava da joj pomogne
preuzimajuci na sebe odgovornost za sve sto bi moglo
da se desi...
Ubrzo zatim, Moli Kendal pokusava
da se ubije i spasavaju je u poslednji cas... Ona
se oporavlja i pod stalnim je nadzorom. Jedno za
drugim, kraj nje se smenjuju dobrodusni gosti u
zelji da pomognu, posto je sada sva briga oko hotela
na Timu i on nema vremena da bude sa njom... Pitanje
je samo da li su bas svi dobrodusni - setite se
- ubica je medju njima... Tek jedne noci Moli Kendal
nestaje... U pola noci, dok je mesecina jasno obasjavala
hotelski kompleks krece potraga za njom...
Te noci desava se jos jedno ubistvo
koje bismo mogli nazvati - pogresnim ubistvom...
U dva ujutru, gospodjica Marpl umotana u paperjastu
ruzicastu maramu, odlazi u zurbi do gospodina Rafijela
sa recima da moraju da pozure i krenu odmah jer
drugo ubistvo - ono pravo, dugo planirano - ono
koje je bilo uzrok svih zlocina pocinjenih na ovom
ostrvu proteklih dana - samo sto se nije desilo...
On je gleda bunovno i zapanjeno: "Lako je
to reci. Ja ne mogu da hodam bez tudje pomoci. Kako
ti i ja da sprecimo ubistvo? Tebi je sto godina,
a ja se raspadam." On zove mladog i snaznog
slugu Dzeksona i govori mu da ga dobro nagraditi
ali da krene odmah sa gospodjicom Marpl i da joj
veruje i da je bespogovorno slusa. Gospodin Rafijel
ce stici kasnije u pratnji svoje sekretarice, gospodjice
Voters, a oni nek sada pozure... Mladic pristaje...
Upravo oni osujecuju ubistvo koje
samo sto nije izvrseno otkrivsi tako visestrukog
ubicu - lice sa slike koje je prepoznao major Palgrejv...
I kao sto se desavalo nekoliko puta i Herkulu Poarou,
samo ce jedna slucajna opaska i to vise kao komentar
o necijem izgledu navesti gospodjicu Marpl da pogleda
u drugom pravcu i da se seti sta je zaista videla
dok je major zurno vracao fotografiju ubice u svoj
novcanik. Sve sto ce zatim uslediti bice samo potvrda
njene teorije... Naravno da je ubica sve to mogao
da izvede jednostavnije, ali gospodjica Marpl je
i tu imala svoju teoriju: "Ubicama je uvek
tesko da nadju jednostavna resenja. Ne mogu da se
oslobode stvaranja konstrukcija.". Gospodin
Rafijel ju je pogledao znacajno i nasmejavsi se
prokomentarisao: "Izgleda da ti znas sve
o ubicama!..." Nije mogao ni da pretpostavi
koliko je u pravu...
bravenet.com
