Ovo je jedan od redje
pominjanih naslova Agate Kristi, mada neopravdano,
obzirom da je nekako drugaciji od romana na koje
smo navikli, bar kada je ona u pitanju. Na ovom
mestu, na samom pocetku za radnju romana mozda upravo
treba pomenuti jedan citat iz knjige, iz "Predgovora
Marka Easterbrooka", u kome se kaze: "Nije,
naime, moguce 'Poceti od pocetka, ici do kraja i
tada stati.' Jer, gde je pocetak? Povjesnicaru to
uvijek predstavlja poteskocu. Na kojem mjestu u
povijesti pocinje odredjeni dio povjesti."
Pisac, Mark Easterbrook biva zaintrigiran kada
jednog jutra u novinama procita umrlicu i u njoj
prepozna devojku koju je vece pre upoznao u obliznjem
klubu pod neobicnim okolnostima. Jos tada je u stvari,
po njemu, zapocela ova prica dok je posmatrao zucnu
svadju dve devojke koje se zavrsila vriskom i cupanjem
za kosu. Sada, sa izvesnom sumnjom resava da poseti
svoju staru prijateljicu Ariadne Oliver, pisca detektivskih
romana i tada biva primoran da prisustvuje jednom
od njenih cudnih stanja u kojima se obicno nalazila
dok je pisala neki od svojih romana kada bi besciljno
tumarala sobom, uglavnom pricajuci sama sa sobom.
Ona mu se pozalila; "Reci sto hoces, ali
nije normalno da se pet ili sest ljudi nadje na
mjestu dogadjaja kad je B ubijen i da svi imaju
motiv za njegovo ubojstvo - osim, naravno, ako B
nije neko cudoviste od covjeka, a u tom slucaju
nikome ne bi bilo vazno je li B ubijen ili nije
i bilo bi sasvim svejedno tko ga je ubio."
Sto vise ovakvim izjavama priblizavam sebi njen
lik cini mi se da sve vise upoznajem i samu Agatu
i zaista sve izjave gospodje Oliver mozemo vrlo
lako zamisliti da ih je izgovorila sama gospodja
Kristi.
Mark i gospodja Oliver zapocinju polemiku na temu
toga "da li je moguce nekoga ubiti daljinskim
upravljanjem - pri cemu gospodja Oliver podrazumeva
'crnu magiju', ne sluteci da ce buduci zlocini u
koje ce oboje biti upleteni itekako imati veze sa
'crnom magijom' ili ce se neko potruditi bar da
to tako izgleda.
U ovom delu se susrecemo sa necim sto kod Agate
i nije bas tako uobicajeno, ali se ipak srece znajuci
da se provuce u ponekom romanu, a to je da likovi
pominju neke svoje dogodovstine iz proslosti koje
su nama (citaocima njenih knjiga) dobro poznate.
Naime, Arijadna pokusava da odbije Markov poziv
na zabavu kod njegove rodjake jer se predhodna zabava
kojoj je prisustvovala - osmisljena pod nazivom
'Lov na ubojicu' zaista i zavrsila tako sto se pojavio
pravi les. Tu prepoznajemo naravno njen roman "Dead
man's folly" koji je kod nas prevodjen pod
nazivima "Mrtvaceva ludost" i "Vasar
zlocina", a kako je za ovaj pregled knjige
korisceno hrvatsko izdanje knjige, a u Hrvatskoj
je ovaj roman ekranizovan pod naslovom "Lov
na ubojicu", otuda i ocito prepoznavanje o
cemu se radi...
Nesto kasnije u romanu, nailazimo na jos jedan
'slucaj' iz bogate 'kolekcije zlocina' Agate Kristi.
Naime, Mark Easterbrook razgovara sa svojim prijateljem
Davidom i ovaj mu pominje da je jednom morao otici
u jednu dusevnu bolnicu da odnese poruku nekom doktoru
i tada mu je prisla jedna zena koja je pazljivo
ispijala mleko, upitavsi ga pritom da li je to mozda
njegovo mrtvo dete koje je pokopano tamo iza kamina...?
Tu prepoznajemo cuvenu gospodju Lankaster iz romana
"By the pricking of my thumbs" (Zla sudba)
i potpuno iste reci koje je uputila i Mrvici kada
ju je ova prvi put susrela.
Nakon uvodnog dela u kome upoznajemo Marka i likove
sa kojima se on susreo, radnja romana se ubrzo nastavlja
ubistvom oca Gormana koji je otisao da ispovedi
gospodju Davis koja je bila na samrti. Ona je bila
poslovna zena srednjih godina. Po recima njene gazdarice
koja joj je izdala sobu, bila je ozbiljna i pristojna
i radila je u nekoj agenciji za istrazivanje trzista.
Redovno je placala kiriju i niko je nije posecivao.
Dobila je grip, koji se iznenada pretvorio u ozbiljnu
groznicu i stanje joj se toliko pogorslao da je
za par dana bila na samrto. Pre nego je izdahnula,
ona uspeva da svesteniku da spisak imena. Otac Gorman
biva ubijen iste veceri na putu do svoje kuce. U
policiji, inspektor Lejeune razgovara sa policijskim
doktorom Corriganom o ovom slucaju i oboje komentarisu
spisak koji su kod njega nasli pokusavajuci da odgonetnu
na sta bi mogao da se odnosi. Daljom istragom dolaze
do zakljucka da je dvoje ljudi sa spiska nedavno
umrlo od naizgled obicnih bolesti.
Kao i u zivotu sto se zna desiti (ponekad), tako
se i u romanu desava slucajnost da je policijski
doktor Corrigan zapravo prijatelj Marka Easterbrooka,
pa se oni slucajno srecu posle duzeg vremena i to
ispred kuce Markove kume. U tom razgovoru saznajemo
da je ona jedno od imena na popisu Oca Gormana koji
je Corrigan uzeo na sebe da istrazi. Naime, i ona
je nedavno umrla, pa je Mark otisao da uzme nesto
od njene zaostavstine sto mu je ostavila i tako
su se i sreli. Iduci dalje u prici na temu zasto
je trazio njegovu kumu, Corrigan pokusava da sazna
od Marka znace li mu nesto imena sa popisa. Mark
prepoznaje ime devojke koju je upoznao one veceri
u klubu a koja je takodje umrla... Dalje reci nisu
potrebne. Njih dvojica su prilicno zaintrigrani
i od ovog dela gotovo zajedno, neprekidno saradjujuci,
pokusavaju da dodju do istine. Potpuno su sigurni
da postoji nekakva zavera ali im se nista jos ne
nazire sto bi ih moglo odvesti na pravi put.
Marku se pojavljuje tracak nade da je nasao nesto
prvi put kada je pomenut izraz "Beli konj".
Bilo je to jedne veceri kada je sa svojim prijateljem
Davidom bio na veceri i kada je tu bila i Davidova
devojka Poppy koja je prilicno obicnim glasom rekla:
"...da se ubistvo uvek moze nekako obaviti..."
Na pitanje kako - pomenula je zbunjeno: "Mislila
sam na Belog konja i takve stvari..."
Mark odlazi ponovo kod nje zeleci da sazna nesto
vise o "Belom konju". Ona je bila vidno
uplasena, pravila se da ne zna o cemu se radi, ali
Mark je bio ubedjen da je u njenim ocima ugledao
istinski strah a nije znao zasto i da li to ima
ikakve veze sa naizgled obicnim umiranjima ljudi
sa spiska...?
Ariadne Oliver ipak dolazi na zabavu kod Markove
rodjake Rhode i tu srecemo ceste likove u Agatinim
romanima vikara Calthropa i njegovu zenu koja je
prilicno otvorenog uma i koja im pripoveda pricu
o "Belom konju" nazivajuci ga svratistem
koje ima dugacku tradiciju i koje sada vode tri
zene: Therza Gray koja se bavi spiritizmom i magijom,
Sybil Stamfordis koja je medij i Bella, njihova
kuvarica i kako je opisuje vikarova zena, vestica,
poznata po svijim caranjima i bajanjima... A jos
je i zanimljivo sto se "Beli konj" nalazi
u njihovoj blizini pa su tri zene takodje bile na
dobrotvornoj zabavi koju je Rhoda organizovala.
Marku nije bas prijatno, oseca da to sto je cuo
ima nekakve veze sa strahom koji je primetio kod
Poppy. Sutradan sa Arijadnom, Rhodom i njenim muzem
odlazi da upozna gospodina Venablesa koji je pre
par godina kupio obliznje zdanje. Bio je veliki
kolekcionar umetnickih dela u kojima je uzivao,
obzirom da je dane provodio u invalidskim kolicima.
On im o "Belom konju" govori kao o "privlacnom
obitavalistu triju usedelica" sto je, kaze
on, prilicno obicno obzirom da je zdanje imalo misterioznu
i zlocinacku proslost jer je kao drumska krcma nekada
bio steciste razbojnika i krujumcara. Zatim odlaze
do "Belog konja" i upoznaju tri misteriozne
zene. Marku je sve to zanimljivo. U jednom momentu
se izdvaja od ostalih posmatrajuci sliku belog konja
na zidu na kome se nazirao jahac i razgovarajuci
sa jednom od svojih domacica dotice temu cudnih
i neobjasnjivih smrti kojom prilikom mu ona upravo
govori o tzv. smrti na daljinu na nacin sugestije
- jednostavno nekome samo treba reci da umre, i
taj neko se jednostavno razboli i umre. Mark povezuje
predhodne slucajeve koji su se desili sa onim sto
je upravo cuo i tada konacno shvata da se upleo
u nesto veoma opasno i da ne zna hoce li sa time
moci da se izbori.
Mark sa svojom prijateljicom Ginger, koja ga izgleda
jedina razume i ne smeje se njegovim cudnim idejama
o ubistvu na daljinu, prica o svemu sto je saznao.
Njih dvoje prave plan a Ginger uzima na sebe da
od Poppy, na svoj zenski nacin, sazna sto vise moze
o tome sta je to vezano za "Belog konja"
sto kod nje izaziva toliki strah. Dobija jedno ime
i adresu i salje Marka da ispita o cemu se radi.
On tamo saznaje zapanjujuce detalje ali ipak resava
da ide do kraja i udje "u igru".
I dok se na jednoj strani Mark resava da "naruci
ubistvo" videvsi u tome jedini nacin da nadje
resenje ove zagonetke - u policiju stize pismo Zachariaha
Osbornea koji ima radnju prekoputa ulice u kojoj
se desilo ubistvo s pocetka ove price, u kome navodi
da je zapravo video ubicu oca Gormana one veceri
- i ne samo da ga je video vec i prepoznao obzirom
da ga je nedavno ponovno sreo. Inspektoru Lejeuenu
ima cak i previse smisla da to bude upravo osoba
oznacena kao ubica, tim pre kada se ima u vidu njegovo
veliko bogatstvo koje je stekao na neobjasnjiv nacin.
Istraga krece u tom pravcu ali na svakom koraku
nailazi se na zid.
"Narucujuci ubistvo" Mark je svestan
toga da zivot mlade Ginger moze biti doveden u realnu
opasnost, ali isto tako veruje da ce uz pomoc pravovremene
reakcije inspektora Lejeuna i doktora Corrigana
moci da se izbori sa tim. On potpisuje "ugovor
- opkladu", odlazi kod "Belog konja",
prisustvuje cudnoj i pomalo morbidnoj seansi a ubrzo
zatim i pored svih mera opreza Ginger se razboljeva.
Da li se stvar otela kontroli? Da li je i zasto
Zachariah Osborne odveo istragu u suprotnom pravcu?
Mark je uplasen. Gospodja Dane Calthrop sa kojom
se prilicno sprijateljio ga "tesi" - "Prestanite
uopce brinuti. To joj nece nimalo pomoci. Ne smijemo
izbegavati posljedice. Ako umre zbog ovog pokusa,
umrijet ce zbog korisne stvari... Uvijek treba predvideti
najgore. Nemate pojma kako to smiruje zivce. Odjednom
pocinjete biti sigurni da ne moze biti onako lose
kako ste zamisljali..."
Iako je do tada cvrsto verovao da je moguce da
se na nekoga utice mislima, a posebno nakon sto
je i sam prisustvovao jezivom obredu u "Belom
konju", sada kada se Ginger zaista razbolela
i kada se lekari bore za njen zivot ne uspevajuci
da otkriju sta je to odjednom izazvalo groznicu
i naglo opadanje kose, Mark ne moze da veruje da
"nesto zaista deluje" ali izgleda da je
tako "...Nesto djeluje. S tim se moramo
suociti. Mnogo toga, vecina toga, mislim da je samo
sakrivanje tragova. Sluzi samo stvaranju atmosfere
- atmosfera je vazna. Ali, sakrivena iza toga laznog
sjaja mora postojati prava stvar - stvar koja djeluje..."
Mark zapocinje bitku sa vremenom. Potrebno je naci
"ono sto je delovalo" kod Ginger. Kao
i kod ostalih romana Agate Kristi i ovaj ce imati
srecan kraj za sve osim za zlocinca. Kraj ce biti
sretan za dvoje mladih jer ce resiti ovu zagonetku
zalazuci sopstvene zivote ali ce i Mark shvatiti
da njegova devojka Hermia i nije bas pametan izbor
za njega pa ce se okrenuti Ginger nad cijim je zivotom
danima strepeo.
Ovaj roman se pedesetak stranica do pred kraj,
moze ciniti neobicnijim romanom Agate Krsisti, obzirom
da se ona nije bas tako cesto okretala okultnim
temama u svojim romanima, (osim u kratkim pricama
gde je to cesci motiv) ali obzirom na kao i uvek
(ne)ocekivanu zavrsnicu kada smo prilicno iznenadjeni
licnoscu zlocinca i nacinom na koji je pripremao
i vrsio zlocin, a u ovom slucaju posebno, jer je
rec o vise zlocina koji su doneli ogromne svote
novca samo jednom coveku.
Na kraju romana inspektor Lejeune razgovara sa
Markom "On je sam svratio paznju na sebe...
da je samo mirno sjedio i da nije nista poduzimao,
nikad ne bismo ni pomislili da... ima bilo sto s
tom stvari. Ali, cudno, bas to ubojice nikada ne
mogu uciniti. Sjede u pozadini, sigurni poput tvrdjava.
Ali ne mogu pustiti stvari na miru. Zaista ne znam
zasto..." Ovo je vec dobro poznat motiv
u Agatinim romanima - ubica koji se sam odaje jer
zapravo hoce celom svetu pokazati da je bas on taj
koji je bio tako pametan da to sve smisli i kako
vreme prolazi a on bas nikome ne pada na pamet -
ne preostaje mu nista drugo nego da napokon skrene
paznju na sebe. Bila je to tipicna tastina kriminalca.
Kako ga je inspektor Lejeuan opisao: "Kriminalac
je netko tko zeli biti znacajan, ali tko nikad nece
biti znacajan, zato sto ce uvijek biti manje od
covjeka."
Nadam se da vam nisam previse otkrila pricajuci
vam neke detalje ovoga romana. U svakom slucaju
ne toliko da vam pokvarim citanje jer zaista treba
doziveti atmosferu u "Belom konju", upoznati
likove tri neverovatne zene, Markovu borbu sa vremenom
da spasi Ginger i napokon cudesnu organizaciju zlocina
koja zaista samo geniju moze pasti na pamet...
Na jednom mestu romana kada okupljeno drustvo razgovara
na temu velikih ljudi koji su bili pojam zla kao
sto su bili Hitler i Napolen... kocoperni, izvestaceni,
sa osecajem da su nesposobni ali strasno zele da
postanu neko makar zbog toga morali da sruse ceo
svet... gospodja Ariadne Oliver govori recenicu
koja se moze posmatrati i kao motiv ovog romana
- "I najgluplje dete moze zapaliti kucu
vrlo jednostavno i lako... "
*** za review korisceno hrvatsko
izdanje "Kod bijelog konja"o bjavljeno
1984. godine, te su i dati odlomci romana upravo
iz njega
***
bravenet.com
