U
ovom romanu u punom sjaju srecemo gospodjicu Marpl koja
verujuci svojoj prijateljici gospodji Mekgilikadi da je
vozeci se vozom kroz prozor ugledala jednu neverovatnu scenu
krece da istrazuje zlocin. Naime - u vozu koji je isao uporedo
sa onim u kome se ona vozila desilo se ubistvo - muskarac
njoj okrenut ledjima davio je jednu zenu. Scena je potrajala
dovoljno dugo dok je ona shvatila da je telo zene bezivotno
skliznulo na pod kupea... I dok gospodji Mekgilikadi niko
nije verovao, i dok su svi, pa cak i policija sumnjali u
to da je spavala, sanjala, umislila... iako je ona istog
casa obavestila i konduktera voza a po izlasku napisala
i pismenu prijavu tog slucaja - jedino je nasa gospodjica
Marple poverovala u njenu pricu. Poverovala je, ne samo
zbog toga sto je gospodja Mekgilikadi bila njena dobra prijateljica
vec i zbog toga sto je ona sama po prirodi bila takva da
veruje da je zlo i inace svuda oko nas i da to sto joj se
desilo uopste nije nemoguce. Njen jedini komentar bio je:
"Ja uopste ne sumnjam da si ti videla ono sto si mi
ispricala da si videla. Veoma je neobicno, ali uopste nije
nemoguce..."
Medjutim, ni u jutarnjim novinama a ni u
policijskoj stanici nisu imali prijavu o ubijenoj zeni u
vozu. Telo nije pronadjeno ni u vozu a ni bilo gde pored
pruge. Nezadovoljna odgovorima i cvrsto verujuci i dalje
u pricu svoje prijateljice, gospodjica Marple predlaze svojoj
prijateljici da sa njom krene nazad do Londona pri cemu
je "posao" gospodje Mekgilikadi bio da svojoj
prijateljici pokaze mesto zlocina... ne bi li naravno, posle
toga gospodjica Marpl u povratku mogla da izvidi gde je
to bilo najzgodnije mesto da se ubica resi tela nesrecne
zene...
U
povratku, gospodjica Marpl je osmatrala pazljivo okolinu.
Jedna krivina ucinila joj se posebno zanimljivom i dok joj
se lice rumenelo, sedela je i razmisljala sta moze da uradi.
Iako je njen mozak jos uvek savrseno funkcionisao, godine
joj ipak nisu dozvoljavale da ide tamo-amo i sama krene
u potragu za ubicom. A upravo je to nameravala da uradi.
"...Jer, ako joj je do sada, da tako kazemo,
ubistvo i bilo nametnuto, u ovom slucaju bi ona namerno
krenula da ga trazi. Nije bila sigurna da to zeli da ucini...
Bila je stara - umorna i stara..." Zakljucivsi
da je prestara za nove avanture, ona poziva Lusi Ajlzberou
da joj pomogne. Mlada dama je pre izvesnog vremena boravila
kod nje, starajuci se o njoj posle upale pluca. Bila je
poznata u izvesnim krugovima kao osoba koja besprekorno
obavlja kucne poslove i koja je to znala dobro i da naplati.
Bila je mlada i izuzetno briljantnog uma. Diplomirala je
matematiku na Oksfordu ali je svoje velike novce sticala
fizickim radom po kucama. Kako je bila savrsena i efikasna
u obavljanju svih kucnih poslova, bila je i veoma trazena,
ali ipak zaintrigirana recima gospodjice Marpl resava da
prihvati njenu ponudu. Ponuda je jednostavno glasila: "Zelim
da nadjete jedan les..."
Naime,
kada je gospodjica Marpl detaljno prucila mape tog kraja,
saznala koji je to voz na odredjenom pravcu mogao jedini
ici uporedo sa vozom kojim se vozia njena prijateljica i
kada se i sama provozala tim vozom, otkrila je da postoji
jedno zanimljivo mesto gde je padina dosta siroka i strma
i da se telo vrlo lako moglo izbaciti iz voza a da se otkotrlja
niz padinu. Tokom noci, naravno, ubica je mogao da dodje
i na prikladniji nacin se resi tela, ali gospodjica Marpl
je verujuci svojoj intuiciji znala da je u pravu i da je
les nesrecne zene jos uvek na tom imanju. Imanje pripada
izvesnom gospodinu Krekentorpu a zadatak Lusi Ajlzberou
bio je da se zaposli u njegovoj kuci, Redefrod Holu, kao
domacica... Ubedjena je da ce ova mlada, inteligentna zena,
boravivsi na licu mesta uspeti da otkrije makar nesto sto
ce potvrditi njenu teoriju.
U Redeford Holu, Lusi upoznaje starog namcora
Krekentorpa, koji je u velikoj meri bio invalid i imao prilicno
naruseno zdravlje, a koga je Lusi osvojila izvrsnim kuvanjem,
ali koji joj je stalno prigovarao da je isuvise rasipna
sa kolicinom namirnica koje trosi a zatim i njegovu cerku,
Emu, prijatnu, ugodnu ali i prilicno neupadljivu zenu srednjih
godina. Obzirom da je i Ema cula za kvalitete cuvene Lusi
Ajlzberou, bila skepticna zbog cinjenice da je Lusi prihvatila
posao za znatno manju sumu, ali joj je ova rekla da ima
bolesnu tetku u blizini koju zeli da cesto obilazi, pa joj
je mesto odgovaralo. U zamenu za manju platu trazila je
da ima slobodna popodneva. Vreme joj je trebalo da bi mogla
da istrazuje po okolini, a ulogu "bolesne tetke"
odigrala je savrseno nasa gospodjica Marpl.
Ubrzo
saznaje dosta toga o ostalim clanovima porodice koja je
bila veoma brojna. Krekentorp je naime imao sestoro dece.
Najstariji sin gospodina Krekentorpa, poginuo je u ratu.
Drugi sin Sedrik zivi u inostranstvu zaradjujuci za zivot
slikanjem. Herold je ziveo u Londonu kao uspesan biznismen
u Sitiju, Alfred je bio crna ovca porodice koji je stalno
upadao u nevolje. Cerka Edita je umrla pre nekoliko godina,
pa je njen muz Brajan prakticno bio deo porodice, tim pre
sto je Edita jedina od sve dece gospodina Krekentorpa rodila
dete. Tako je mali Aleksandar bio jedini njegov unuk i on
ga je prilicno voleo.
Kao
i velika vecina Agatinih knjiga i ova ima jednu osobu koja
bi mogla poneti titulu "lik" u pravom smislu te
reci. Ovoga puta to je bio gospodin Krekentorp savrseno
opisan kao dzangrizalo i osobenjak sa svakom izgovorenom
reci i postupkom koji bi preduzeo. Bio je i velika cicija
i iako je njegovo bogatstvo bilo nemerljivo, stedeo je na
cemu je god mogao pa i na broju krompira koji treba da bude
serviran za rucak... Cvrsto se drzao svojih principa, ali
iako je imao odlicnu ponudu da proda deo svog ogromnog imanja
nije popustao "...Voleli bi da se docepaju moje
zemlje i da sagrade jos malih bednih kutija od kuca. Ali
nece dok ne umrem. A ja necu da umrem da bih nekome ucinio
uslugu..." Bez obzira na svoje godine, bolest
i hendikep, bio je bistrog uma i ubrzo je u mladoj Lusi
otkrio pametnu i snalazljivu zenu koja ga je toliko fascinirala
da je ubrzo poceo i da joj se udvara bez obzira na svoje
pozne godine...
Isto
popodne kada je stigla, Luci koristeci dozvolu koju je dobila
da svoje slobodno popodne iskoristi za setlju, u grmlju
podno nasipa iznad koga se nalazila pruga, Luci pronalazi
pudrijeru, kao i komadic otkrinutog krzna... Sledeceg popodneva
odlazi da obidje svoju "bolesnu tetku" ne bi joj
predocila sta je pronasla. "...Obrazi gospodjice
Marpl blago su se zarumeneli od zadovoljstva sto je bila
u pravu - Mozda covek ne bi smeo tako da se oseca - rece
- ali veoma je prijatno kada se potvrdi da je njegova teorija
tacna!..." Njih dve razmatraju sve moguce teorije
ovoga zlocina i traze dokaze o tome da li je moguce da je
telo jos uvek negde na imanju ili je vec odneto. Gospodjica
Marpl nepobitno zakljucuje da ubica nije slucajno izbacio
telo iz voza bas na tom mestu, da je on jos uvek na imanju
ali da nije zakopano jer je period bio susan i zemlja tvrda
za kopanje. Telo je sakriveno negde, u nekoj supi koja se
ne koristi...
Vrativsi se u Redeford Hol, Ema je obavestava
da mali Aleksandar sa drugom dolazi sutra. Dok je sa decom
popodne setala imanjem, razmisljala je o smernicama "tetke
Dzejn". Upravo na jednom takvom mestu kao sto je stara
supa koja je Luci podsetila na spremiste kakvog muzeja,
gde su cuvane i stare fotelje ali i mramorni kipovi, u jednom
sarkofagu - pronalazi telo zene... Pre nego sto ce bilo
kome sta reci o tome, obaestava gospodjicu Marpl, zatim
policiju a na kraju i Emu Krekentorp.
U
dogovoru sa gospodjicom Marpl, ona inspektoru Bejkonu prica
celu istinu. On je naravno, prilicno zatecen ali resava
da pronadje izvesnu gospodjicu Marpl i porazgovara sa njom.
U medjuvremenu, svi clanovi porodice Krekentorp su obavesteni
i pozvani da sutradan dodju zbog eventualne identifikacije
ubijene zene. Obavesten je i Skotland Jard posto je utvrdjeno
da zena nije neko od stanovnika okolnih mesta... Dolaskom
ostalih clanova porodice, Lusi napokon dobija priliku da
ih i licno upozna. Na imanje je tih dana cesce dolazio i
doktor Kvimper koji je lecio starog Krekentorpa ali je Luci
primetila i njegovo nezno ponasanje prema Emi... Ionako
obican i prijatan, prema njoj je pokazivao i dozu blagosti
i saosecanja.
Tek posle obavljene istrage u porodici Kreketorp
krecu pitanja i nagadjanja. Prvo je Lusi morala da objasni
zasto je uopste podizala poklopac sarkofaga, a onda su pocele
i price o tome ko bi mogla biti tajanstvena zena i otkuda
njen les bas u njihovoj staji... Pocevsi od prica da su
svi u okolini znali da kljuc od staje stoji napolju okacen
o ekser i da je svako mogao da udje unutra, da su se mozda
zaljubljeni parovi tamo sastajali, da je doslo do svadje
i da je neki momak izgubio kontrolu... medjutim, Luci uskoro
saznaje i za jednu porodicnu pricu. Naime, najstariji od
brace, Edmund, koji je poginuo u ratu, ozenio se pred smrt
jednom Francuskinjom. Nedugo posle rata, ona im je pisala
rekavsi u pismu da je rodila njegovo dete... Pre mesec dana
im se opet javila pismom da je u Engleskoj i da ce doci
da ih obidje ali se nikada nije pojavila... Postavlja se
eto tako jos jedno pitanje - da li je ubijena zena mozda
Edmundova zena, da li je nekoga ucenjivala, ako je to ona
- da li ju je neko ubio kako se veliko Krekentorpovo bogatstvo
ne bi podelilo na jos jednog clana porodice vise...
Da
sve bude dobro po gospodjicu Marpl postarala se i cinjenica
da je iz Skotland Jarda istragu preuzeo Inspektor Kredok
koji ju je vrlo dobro poznavao i verovao u sposobnost i
ostroumnost stare dame imajuci prilike mnogo puta u proslosti
da se uveri licno u njene kvalitete kada je "zlocin"
u pitanju... Dermok Kredok se upoznao sa slucajem a onda
i sa clanovima porodice saznavsi usput i za cudni testament
pokojnog vlasnika imanja koji svom sinu, Luteru, sadasnjem
gospodinu Krekentorpu nije ostavio nista osim dozivotne
rente od prihoda a svo imanje i novac ce posle njegove smrti
pripasti njegovoj deci ravnopravno. Tu on dolazi do interesantne
cinjenice da sto naslednika bude bilo manje - ostali ce
imati vise da naslede. Dok im je otac ziv, oni nemaju nikakve
prihode od imanja osim onoga sto sami zarade ili sto im
otac da - a on je koliko se secamo bio velika skrtica...
Inspektor Dermot Kredok razgovara sa svim
clanovima porodice a onda odlazi da porazgovara i sa svojom
starom poznanicom Dzejn Marpl, odajuci joj priznanje kako
je i ovoga puta sve nadmudrila svojim fantasticnim nacinom
pogadjanja. Malo uvredjena zbog toga sto je "njena
mala ideja" nazvana pogadjanjem, a ne zelevsi sebi
da daje bas preveliku vaznost, ona mu izmedju ostalog skromno
govori: "...Moj proces rezonovanja nije bas originalan.
Sve se to vec nalazi kod Marka Tvena. Decak koji je nasao
konja. On je samo zamislio kuda bi isao da je konj, i tamo
je i otisao i nasao konja..."
Slucaj
pocinje da se otpetljava (zapetljava) kada Inspektor Kredok
dobije potvrdu od svog kolege iz Pariza o tome da se izvesna
francuska balerina koja odgovara opisu ubijene smatra nestalom.
Da li je francuska balerina u stvari snaja Krekentorpovih?
Kredok ponovo pocinje razgovore sa clanovima porodice, ovoga
puta detaljno istrazujuci njihove alibije i proveravajuci
kretanje tog popodneva... On je prilicno zabrinut jer je
svestan da ne moze daleko odmaci sa slucajem dok ne sazna
motiv... Ponovo odlazi na "konsultacije" kod gospodjice
Marpl koja je u svojstvu Lusine "tetke" nedavno
bila u kuci Krekentorpovih. Bilo mu je potrebno njeno misljenje
o svakome od njih... Dobija novu ideju i krece njenim tragom,
ali ni gospodjica Marpl ne miruje...
Kao i u gotovo svakom Agatinom romanu, desavaju
se i drugi zlocini. Jos dvoje ljudi je umrlo, a gospodjica
Marpl sada ima razloga da veruje da je pravo vreme za njenu
malu predstavu kako bi spasila jos neki nevin zivot... Ona
poziva gospodju Mekgilikadi da dodje i da zajedno posete
Krekentorpove... Sta je ovoga puta smislila i kako ce ponovo
dovesti svoj zivot u opasnost kao i mnogo puta do tada pokusavajuci
da "rekonstruise zlocin" ne bi se ubica sam odao...
ostavljam vama da procitate u ovom odlicnom romanu koji
zaista predstavlja klasik kada su u pitanju romani Agate
Kristi u kojima se na delu pojavljuje gospodjica Marpl koja
za sebe kaze: "Ja uoste nisam bistra, samo, mozda,
pomalo poznajem ljudsku prirodu - ziveci, znate, na selu.
Dakako, pomalo sam hendikepirana time sto se ne nalazim
na licu mesta. Uvek mislim da je od velike pomoci kad vas
ljudi podsete na neke druge ljude - zato sto su tipovi svuda
slicni, a to moze posluziti kao dragoceni vodic..."
bravenet.com
