***
Kako je samo patio
Poaro resavajuci ovaj slucaj... Ako ste pravi ljubitelj
malog Belgijanca, ovu knjigu jednostavno morate
procitati jer je ovaj prostor nedovoljan da se opisu
sve njegove patnje... Moramo se skoncentrisati na
zlocin...
Vracajuci se posle prvoklasnog obeda
u malom restoranu kuci Poaro baci pogled na naslove
novina: "Kraj sudskog postupka za slucaj
Mekginti. Presuda."... Pomisli na to koliko
danas ima divljastva. Neka jadna starica usmrcena
je zbog malo sitnine... Nije mogao da pretpostavi
da ce ga kod kuce cekati upravo nacelnik Kilcersterske
policije Spens koji je vodio slucaj Mekginti...
Nekada davno radili su zajedno na jednom slucaju
i Spens je sada dosao kod Poaroa sa jednom molbom.
Naime, iako je vodio istragu u slucaju ubistva gospodje
Mekginti i bio taj koji je prikupio dokaze protiv
Bentlija, koji je na kraju i osudjen kao ubica stare
gospodje jer su svi dokazi govorili u prilog tome...
"Dokazi protiv njega moje su delo - ja
sam skupio cinjenice i povezao ih u celinu - na
osnovu tih cinjenica i moga rada osudjen je. I meni
se to ne svidja, gospodine Poaro. Nikako mi se ne
svidja.." Spens vise nije bio tako
siguran u Bentlijevu krivicu ... "Dzejms
Bentli zaista deluje odbojno. Nikome se ne svidja.
Ali ja ne bih voleo da ga obese samo zbog toga..."
A Bentli je osudjen na smrt a savest starog nacelnika
Spensa koji se nalazi pred penzijom moze da umiri
samo Herkul Poaro...
Poaro resava da pomogne starom prijatelju.
Preuzima slucaj od njega i provode vece u razgovoru
o mestanima Brodinija u kome se zlocin desio, kao
i o Bentliju i samoj gospodji Mekginti. Spens je
to vec prosao pa se trudi da sto bolje upozna Poaroa
sa slucajem. Brodini je bio malo mesto - tek nekoliko
kuca, zgrada poste i prodavnica mesovite robe...
Ukratko, saznajemo da je gospodja Mekginti bila
slabo obrazovana zena, udovica i da se bavila izdavanjem
soba, kao i da je radila po kucama spremajuci ih.
Bentli je bio njen stanar. Gospodja Mekginti nadjena
je ubijena necim sto se moglo opisati kao "tezak
predmet ostrih ivica", ali koji tokom istrage
nije pronadjen. Nestalo je nesto malo novca iz kuce
a ona je imala i nesto malo ustedjevine u banci
koju je nasledila njena necaka... ali novac kao
motiv ubistva nije dolazio u obzir... Neko je samo
hteo da to tako izgleda... Ili je i ovde, kao u
nekim drugim romanima prava meta ubice bio u stvari
sam Bentli... "Covek ne moze da napravi
omlet, kaze se, a da ne porazbija jaja. Gospodja
Makginti po tom kazivanju bi bila jaje, a Dzejms
Bentli omlet..." zakljucio je ostroumno
Poaro...
Iako je vecinu slucajeva u koje bi
se umesao, Poaro zapocinjao laznim predstavljanjima,
ovoga puta resio je da nastupi na sebi svojstven
nacin: "Idem tamo kao Herkul Poaro, licno!
To je jedino resenje. Vi znate, cher ami, da imamo
vreme protiv nas. Sta mi znamo? Nista. Nasa jedina
nada je da se ja ponasam kao da mnogo znam. Ja sam
Herkul Poaro. Ja sam veliki, neponovljivi Herkul
Poaro. I ja, Herkul Poaro, nisam zadovoljan presudom
koja je izrecena u slucaju Makginti. Ja, Herkul
Poaro, imam veoma odredjeno misljenje o onome sto
se zaista desilo..." - "...A onda cu,
posle ovakvog nastupa, posmatrati reakcije. A reakcija
ce biti. U to nema sumnje..."
Da je Herkul Poaro znao koliko ce
patiti resavajuci ovu misteriju u Brodiniju, pitanje
je da li bi otisao tamo. Ukratko - pansion gde je
odseo je bio uzasan, ali drugog nije bilo. Namestaj
pun prasine, opruge na sofi polomljene, dve "ucveljene
fotelje" a na trecoj sedi pas i jede, presvlake
izbledele i prljave a tepih pun rupa... domacica
koja podjednako revnosno trazi tiganj i u kuhinji
i u garderobnom ormanu, prozor koji nikakva sila
ne moze da zatvori, vrata koja su se otvarala pri
svakom naletu vetra... pas, macke, kokoske i sve
to ne retko i u samoj kuci... Gospodja Somerhejs
koja se posekla dok je cistila grasak i dok je krv
kapljala preko njega, ona komentarise... "Ipak,
ne mari, prokuvace se..." i Poaro koji je vise
za sebe rekao: "Mislim da cu danas odsustvovati
sa rucka..." Sta reci, ovo je samo par
detalja sa kojima se Poaro susreo vec prvog dana
svog boravka kod gospodje Samerhejs... "Patim
- rece Herkul Poaro sam sebi u akutnom napadu samosazaljenja.
- Da, patim."... Bice kasnije jos situacija,
ali to treba citati, tj. doziveti. Koristim ovde
priliku da vam samo kratko napomenem da ce upravo
haos u kuci i Poaroova bolesna opsesija da vraca
stvari na "svoje" mesto biti za njega
kljucan trag koji ce ga odvesti do zlocinca... Toliko!
Uostalom, znali smo da sva ta patnja kojoj ga je
izlozila Agata Kristi mora imati nekog smisla...
Poaro sledecih dana upoznaje gotovo
sve stanovnike Brodinija kao i necaku pokojne gospodje
Mekginti, Besi Barc i njenog muza Dzoa. Niko nije
imao lepu rec o Bentliju, osim Mod Vilijams koja
je nekada radila sa njim u uredu za promet nekretnina.
U razgovoru sa njom Poaro je stekao utisak da tu
ima cak i nesto vise od prijatnosti ili pak, prijateljstva.
"Kako je priroda to prekrasno uredila -
pomisli Poaro, - da svaki covek, ma koliko da je
na prvi pogled neprivlacan, postaje izbor neke zene."
Upoznaje gospodju Eliot koja je sada zivela u kuci
pok. gospodje Mekginti i obilazi kucu... I dalje
ne moze da nasluti ni motiv niti ima bilo kakvu
ideju cime je ona bila ubijena i gde se taj predmet
nalazi. Suocen sa gomilom pitanja, pre svega da
li je iako mali, novac koji je nestao, mogao biti
neciji motiv, zasto je on posle "pljacke"
bio sakriven na mestu gde je lako mogao biti nadjen,
otkuda tragovi krvi na rukavu nesretnog Bentlija
ako kaze da nije ubio staru gospodju... Poaro postaje
pomalo nervozan "Nista nisam postigao. Ne
postoji nikakav trag - nema ni zracka nade. Sad
lako mogu da razumem i Spensovo ocajanje. Ali kako
da se ista stvar dogodi i meni? Spens je dobar i
marljiv policajac, ali ja, ja sam Herkul Poaro.
Meni trag ne bi smeo da izmakne."
Malo cu vam odmotati dalje radnju
romana, onu konkretnu sa par podataka ali otkrivanje
jos nekih detalja ucinilo bi vam citanje romana
nezanimljivim. No, ovo ce biti taman dovoljno da
razumemo i ostale likove koji se pojavljuju u Brodiniju
i da otvorimo jos dosta tema za razmisljanje. Prvi
trag na koji je Poaro naisao, ma koliko on bio bled
bila je cinjenica da je gospodja Mekginti dva dana
pre nego je bila ubijena u prodavnici kupila bocicu
mastila... Zasto je to za Poaroa bio trag? Jednostavno
- zakljucio je da gospodja Mekginti nije uopste
imala obicaj da pise pisma i samim tim pitanje -
Zasto je odjednom imala tu potrebu i kome je pisala...?
Drugi trag bile su novine... Naime,
pregledajuci njenu staru garderobu koja je sada
kod njene necake primetio je da su njene cipele
bile zavijene u staru novinsku hartiju. Jedan poveci
clanak iz tih novina je nedostajao - bio je isecen...?
Datum na novinama isti - dva dana pred njenu smrt...
On, naravno nabavlja novine od tog datuma i pronalazi
naslov - "Gde su te zene danas" i ispod
naslova - cetiri fotografije zena koje su na ovaj
ili onaj nacin pre vise od trideset godina bile
umesane u neki zlocin... Da li je gospodja Mekginti
koja je po prirodi svog posla zalazila u svaku kucu
i spremajuci mogla da prepozna nekoga ili da bude
u prilici da vidi nesto sto ce dovesti u vezu sa
nekom od ovih zena... Da li je nekoga ucenjivala...?
Kome je pisala...? Da li je neka od njih sada u
Brodiniju pod drugim imenom ili je tu neko ko ih
poznaje... Tek, Poaro oseca da je na dobrom tragu...
Toliko i o tragovima...
Hajde jos malo o likovima... Poaro
srece doktora Rendela i njegovu zenu. Po razgovoru
sa njima, njegovi utisci su bili - doktor je suvise
usluzan a njegova zena isuvise bojazljiva... Sledeci
na njegovom popisu su gospodjica Henderson i njena
majka i ocuh, gospodja i gospodin Vederbi. Vreme
provodi u razgovoru sa Diedri Henderson jer se njena
majka odmarala pa je staru gospodju video samo na
kratko. Lezala je u svojoj sobi, sto je uostalom
i cinila veci deo dana. Nije mu se dopala. Ocuh
nije bio tu i sreo se sa Poaroom kad je ovaj vec
kretao nazad. Bio je grub covek, namrgodjen, hladnog
pogleda. Diedri je bila simpaticna prostodusna devojka,
otresita i Poaro je stekao utisak da joj Dzejms
Bentli nije bio neprijatan. Sak, sta vise, cesto
su se sretali usput i zastajali u razgovoru...
Onda je krenuo da poseti Apvardove
- majku i sina, talentovanog mladog pisca Robina
Apvarda... i pred vratima imanja susreo se sa gospodjom
Oliver. Da - bila je to Arijadna Oliver koja je
ne gledajuci kroz prozor auta izbacila ogrizak jabuke
pogodivsi nehotice Herkula posred obraza. Pri njihovom
srdacnom susretu, gospodja Oliver mu je objasnila
da je doputovala radi dramatizacije jednog svog
romana koju radi zajedno sa mladim Apvardom... Kada
je on njoj objasnio sta radi u Brodiniju i da je
malo zapeo u svojim istrazivanjima ona mu govori:
"Muskarci su tako usporeni. Ja cu vam uskoro
reci ko je to ucinio... Dajte mi dan ili dva da
malo procunjam unaokolo i uocicu ubicu. Zenska intuicija
- to je ono sto vama nedostaje..."
Laura Apvard je bila od onih majki
koje su dominantne u svakom momentu a Robin Apvard,
koji je bio u stvari njen usvojeni sin, bio je od
onih neverovatno usluznih i briznih mladica i sinova.
Zatim odlazi do gospodina i gospodje
Karpenter. Gaj Karpenter je bio suvlasnik jedne
fabrike i moglo bi se reci, bogatas. U poslednje
vreme je poceo da se bavi i politikom. Njegova zena,
Eva, visoka mlada zena, bila je vrlo oholog ponasanja,
ali nije mogla da sakrije strah na licu kada joj
je Poaro rekao ko je i zasto je u Brodiniju. Zatim
je imao prilicno neprijatan susret sa njenim muzem,
pa je gotovo isteran iz njihove kuce...
Nacelnik Spens mu je u medjuvremenu
prikupio informacije o cetiri zlocina u koji su
bile umesane cetiri dame i prukupio sto je moguce
vise podataka o njihovom daljem kretanju. On i Poaro
razmatraju sve varijante - da li bi iko od stanovnika
Brodinija mogao biti neko od njih ili njihove dece...
Sta je to mogla znati Gospodja Mekginti da ju je
to stajalo zivota i da li su uopste na pravom tragu?
A onda se Herkul Poaro resio na vrlo
rizican korak... Na zabavi kod Karpenterovih gde
su bili skoro svi vidjenici stanovnici Brodinija
poceo je pricu o svojoj teoriji i pokazao slike
iz novina... Ubrzo je Poaro nazvao Spensa i obavestio
ga: "Imam divne vesti za vas... Neko
je pokusao da me ubije..."
Poaro i gospodja Oliver razmenjuju
utiske... Ona takodje pati, jer mladi Apvard ima
prilicno slobodoumni pogled na njen roman i nikako
ne mogu da se dogovore oko nekih osnovnih stvari.
Ona govori Poarou: "Nasa saradnja se pretvorila
u kosmar! Kako bi se vama svidelo da neko dohvati
velike crne brkove pa ih prikaci naredniku Betlu
i izjavi da ste to vi?"... Poaro opet ima
svoje muke: "Ja, takodje, patim. Kuvanje
madam Samerhejs neopisivo je. To uopste nije kuvanje.
Pa promaja, hladan vetar, stomacne nevolje macki,
duge dlake pasa, polomljene noge na stolicama, jezivi,
ama jezivi krevet u kome spavam, - zatvori oci na
trenutak kad ga stize secanje na agoniju, - smlacena
voda u kupatilu, rupe na tepihu kojim su pokrivene
stepenice, pa kafa... recimo ne mogu da vam opisem
tu tecnost koju vam tamo daju kao kafu. To je pravi
atak na stomak."
Poaroa je neko pokusao da ubije i
on je izbegao opasnost... ali neko drugi nije. U
Brodiniju se desava jos jedno ubistvo. Arijadna
Oliver pronalazi telo. Nacelnik Spens dolazi da
sprovede istragu. Tokom istrage i medjusobnih razgovora
dolaze do saznanja da izmedju ovog ubistva i ubistva
gospodje Mekginti postoji povezanost. Uskoro Herkul
Poaro drzi govor okupljenima. I ponovo se na delu
pokazuje situacija koju Poaro tako majstorski dovodi
do vrhunca. On obrazlaze teoriju iz koje kao i obicno
proizilazi da bi svako mogao da bude ubica u svakom
od dva zlocina, kao i da bi svaka od prisutnih osoba
mogla imati motiv, naravno pod uslovom da je ta
osoba neko drugi a ne ona za koju se izdaje. Jer
jedno je definitivno jasno i necu vam mnogo okolisati
- ubistva su povezana sa fotografijama, ali je sprovedena
istraga i niz dogadjaja koji se desavaju u Brodiniju
toliko slozen da iz stranice u stranicu pokusavamo
da proniknemo u karaktere ljudi i sumnjajuci ko
je ko i da li iko moze biti u bilo kakvoj povezanosti
sa bilo kojom zenom sa slike... Dvanaest ljudi -
provereni u sve cetiri varijante uz cinjenicu da
mogu biti ne samo lica sa slike vec i neko sa njima
u bliskoj vezi, braca, sestre, deca... Previse je
to varijanti i kombinacija cak i za Herkula Poaroa...
Ali, rekoh vam vec, samo njegova osobina urednosti
i pedantnosti koja ga tera da stvari nehotice postavlja
na pravo mesto kao i pravilno koriscenje "malih,
sivih celija" bice mu dovoljna da resi ovaj
na izgled neresiv slucaj... kao i to da je svima
promakla jedna sasvim obicna i jednostvna stvar...
svima, samo ne njemu...
I taman kad je u svom zavrsnom izlaganju
izveo teoriju da svako moze biti krivac, i na kraju
bacio najvecu sumnju na jednu osobu (dobro znani
metod "popustanja paznje pravog zlocinca")
da bi se onda obrusio na potpuno drugu, slomivsi
je samo u njemu dobro znanom maniru. Toliko je bilo
jako njegovo izlaganje dok je izvodio cinjenice
i opisivao zlocine na taj nacin da je poleteo prema
ubici sa recima - Ubili ste je - Evo ovako...
dohvativsi sa police jedan tezak predmet
i zamahnuvsi prema zlocincu... Posle vriska koji
se prolomio sobom cule su se reci - "To
mi je u krvi..."
Da bi sve imalo i malo romanticnog
prizvuka, Poaro je resio da ponovo pomogne jednom
mladom paru da nadje svoju srecu... Nacelnik Spens
je iznenadjen otkud to da ce se oni sad vencati...
Ko to kaze? "Kazem ja - rece Herkul Poaro
- Posvetio sam se tome. Sad, kad je nas mali problem
okoncan, imam previse slobodnog vremena. Pocecu
da radim na tome da se taj brak ostvari. U ovome
casu, njih dvoje pojma nemaju sta im se sprema.
Istina je da se jedno drugom dopadaju. Kad bi se
stvar prepustila njima nista se ne bi dogodilo -
no sada moraju da racunaju i sa Herkulom Poaroom.
Videcete! Uspeh je neminovan."
***
bravenet.com
