Evo nas ovde
suoceni malo sa gresima iz proslosti, malo sa teskim
karakterom starog Sajmona Lija, malo sa njegovim
velikim bogatstvom, sa dosta naslednika tog istog
bogatsva, sa dijamantima koje je stari cudak obozavao
da drzi u sefu u svojoj sobi... i eto nama ubistva...
kao i vise puta do sada u zakljucanoj sobi dok je
svako od ukucana imao, bar za pocetak, dobar alibi
za vreme kada su se iz sobe na spratu culi samrtni
krici njihovog oca ali i dobar motiv...
Bozic je, tradicionalno vreme okupljanja
svih clanova porodice, vreme za prastanje - ako
ima sta da se oprosti, vreme za primanje i davanje
poklona... U takvo vreme, Sajmon Li je zeleo da
oko sebe okupi svu svoju decu... Sa njim su na imanju
ziveli njegov mladji sin Alfred Li i njegova zena
Lidija, ali on je pozvao i starijeg sina Dzordza
i njegovu zenu Magdalenu, kao i mladog Stivena sa
kojim je zeleo da se izmiri jer je ovaj davno napustio
njegovu kucu kriveci ga za majcinu smrt... Sajmon
je dosao i do jos jednog clana familije. Pronasao
je i svoju unuku, jedinu koju je i pored toliko
sinova imao, cerku svoje jedine cerke Dzenifer koja
je jos kao jako mlada otisla u Spaniju i tamo se
udala za Spanca rodivsi kcer - Pilar... Sasvim neocekivano,
Bozicnom slavlju ce prisustvovati jos jedan sin,
takodje odbaceni i svojeglavi pustolov i raspusnik
Hari koji je doduse bio pozvan, ali niko nije ozbiljno
verovao u njegov dolazak, kao i sin nekadasnjeg,
a sada pokojnog Sajmonovog partnera, mladi Stiven
Fer koji se iznedada pojavio na vratima starog viktorijanskog
zdanja...
Posle resenog slucaja trovanja nikotinom
u blizini (pogledaj roman: "Tragedija u tri
cina") Herkul Poaro je prihvatio poziv pukovnika
Dzonstona, sefa policije u Midlsajeru, da u njegovom
domu provede Bozic... I dok je Poaro patio u hladnoj
kuci razmisljajuci ceznjivo o centralnom grejanjum
u njegovom stanu u Londonu grejuci promrzle noge
na vatri koja je pucketala u kaminu, on i pukovnik
su cavrljali o tom slucaju trovanja kao i o drugim
slicnim slucajevima... Dotakli su se i teme zlocina
u vreme Bozica... Pukovnik Dzonston je zastupao
tezu da je nemoguce da se u vreme Bozica dogodi
neko ubistvo jer je to vreme mira, veselja i tolerancije.
Poaro je zastupao sasvim suprotno stanoviste. "Rekli
ste da je Bozic vreme veselja. To znaci, da se mnogo
jede i pije, zar ne? To, zapravo, znaci da se jede
previse! A odatle potice i lose varenje! A od loseg
varenja covek postaje razdrazljiv! Kako ste vi rekli
to je praznik dobre volje kada se stare svadje zaboravljaju,
oni koji se ne slazu pristaju da sklope primirje,
makar samo privremeno. A porodice, one koje su bile
razdvojene tokom godine, ponovo su na okupu. Morate
priznati, dragi kolega, da pod takvim uslovima mora
postojati velika kolicina napetosti. Ljudi koji
nisu prijatelji cine ogroman napor da deluju tako!
Zato, za Bozic ima mnogo licemerja oko nas, dobronamernog
licemerja, ali ipak licemerja... Pod takvim uslovima
- mentalne napetosti i fizicke slabosti - veoma
je verovatno da razlike i nesporazumi koji su do
tada bili blagi i beznacajni mogu odjednom poprimiti
ozbiljniji karakter. Kad se covek pravi da je plemenitiji,
popustljiviji, sirokogrudiji nego sto jeste, pre
ili kasnije pocne da se ponasa odbojnije, grublje
i uopste neprilicnije nego obicno. Ako pregradite
potok prirodnih reakcija, mon ami, pre ili kasnije
brana pukne i nastane potop."
On nije znao naravno, koliko ce se
ove njegove reci pokazati prorockim, jer se upravo
u njihovoj blizini u kuci Sajmona Lija odigravala
porodicna drama koja ce predhoditi tragediji...
Naime, svi clanovi njegove porodice su naprosto
osecali (prikrivenu) mrznju i antagonizam jedni
prema drugima... Najugrozeniji su se osecali Alfred
i Lidija koji su ziveli sa Sajmonom u kuci i brinuli
i o njemu i o imanju, ispunjavajuci njegove hirove
i trpeci njegov uzasan karakter. Osecali su se kao
da im svi drugi od clanova porodice nesto uzimaju
sto im ne pripada iako su i oni njegovi zakonski
naslednici... ali su i sinovi koji su oca davno
napustili... Ako izuzmemo Dzordza koji je napravio
uspesnu karijeru u politici, svi drugi su takoreci
zivotarili i u sustini jedva cekali ocevu smrt ne
bi li nasledili deo imanja i njegovog velikog bogatstva.
Ali i Dzordz je imao svojih problema, nezasitu zenu
Magdalenu kojoj joj uvek bilo malo para koje im
je otac davao kao mesecni prihod i kao jedan od
razloga njihovog dolaska pominjao se i taj da Dzordz
razgovara sa ocem o povecanju tog iznosa. Sa druge
strane Dejvid i Hari su bili na neki nacin odbaceni
sinovi, jedan koji je se u jako losim odnosima rastao
sa ocem i napustio kucu i koji je sada dosao jedino
zbog navaljivanja svoje zene Hilde koja je insistirala
na cinjenici da je vreme da se napokon izmiri sa
ocem i da ih je zato mozda i zvao... Svi skupa,
neko manje a neko vise, bili su iznenadjeni pojavom
mlade i atraktivne Pilar ne poricuci da bi im i
ona mogla uzeti deo velikog kolaca... Koji drugi
razlog osim toga bi mogao biti da se ona tako iznenada
pojavi, kad niko nije ni znao za njeno postojanje...?
Zlu krv medju njima dodatno je pojacao
upravo stari Sajmon pozvavsi ih vece uoci Bozica
da dodju svi zajedno do njegove sobe jer je on bio
prakticno nepokretan. Usli su bas dok je zavrsavao
razgovor sa svojim advokatom trazeci od njega da
dodje sutra kako bi izvrsio neke izmene u svom testamentu...
Svi su culi njegove reci. Stari lisac ih je procitao,
i pre no sto je bilo kod od njih poceo svoju pricu
ili stavio svoj zahtev pred njega, on je bio taj
koji je krenuo na njihovu sujetu i ponos prilicno
grubim recima - Dzordzu je smanjio prihode jer je
zakljucio da on i Magdalena mnogo trose, Dejvidu
je rekao da je njegova majka bila jedna glupa zena,
Harija je pitao sta je on to uopste postigao u zivotu...
Oni besni i povredjeni napustaju ocevu sobu i odlaze
na veceru...
Starca ubrzo na njegov poziv posecuje
lokalni policijski nadzornik Sagden... Sajmon Li
ga je zvao sumnjajuci da su njegovi vredni dijamanti
iz sefa ukradeni... On ga upoznaje sa svojim sumnjama
ali i moli da dodje ponovo za sat-dva dok ne bude
imao nepobitne dokaze o krivici jednog od clanova
svog domacinstva... Po njemu postoje dve osobe koje
bi mogle biti krive, a on ce sigurno tada imati
dokaze o tome ko je to bio... Naravno, ostatak porodice
ne sme da zna pravi razlog njegovog dolaska i svi
su zacudjeni dolaskom narednika, pitajuci se sta
je starac ovoga puta smislio? Kad je narednik otisao,
porodica je u nekoj vrlo napetoj atmosferi pristupila
praznicnoj veceri... I dok su se oni posle vecere
odmarali, neko u salonu, neko pored klavira, neko
telefonirajuci... iz oceve sobe cuo se samrtnicki,
gotovo neljudski krik i lomljava namestaja... Svi
su, jedan za drugim, sa raznih strana kuce otrcali
do sobe Sajmona Lija. Provalivsi u zakljucanu sobu
nasli su ga prerezanog vrata u lokvi krvi. Soba
je bila ispreturana, lampa, stolica i sto polomljeni,
vladao je neopisivi haos...
I dok stari sluga Tresilijan zuri
da pozove policiju, na vratima se pojavljuje narednik
Sagden a ubrzo za njim stizu pukovnik Dzonston i
Poaro... Sagden ih upoznaje sa desavanjima kao i
sa familijom ubijenog i odnosima medju njima. No,
Poaro ipak voli sve sam da proveri... jer ovo je
njegova omiljena situacija: soba zakljucana iznutra,
prozor otvoren tek da musica moze da izleti (ili
uleti), ali provereno zaglavljen u tom polozaju
godinama bez mogucnosti da se otvori do kraja...
Svi clanovi porodice su bili u kuci, racunajuci
i gosta Stivena Fera - znaci svi su imali mogucnost
da ga ubiju, ali niko nije mogao da udje spolja
a da ne prodje pored glavnog sluge Tresilijana...
sporedni ulaz u kucu vodi kroz kuhinju koja je takodje
posle vecere bila puna posluge... Nijedan drugi
prozor u prizemlju nije bio otvaran, polomljen,
nema sumnjivih tragova ispod njih... Ubica je ocito
bio u kuci, neko ko je usao u sobu, ubio starca,
izasao iz sobe, zakljucao vrata sa spoljne strane
hvatajuci kljuc specijalnim kljestima i otisao...
U opstem metezu koji se zatim stvorio, ubica se
prikljucio ostalima trceci do sobe. Niko, zaista
nista nije mogao da primeti sumnjivo jer su svi
bili u haosu...
Eto, to vam je to - ukratko sta je
predhodilo zlocinu. Dalja istraga je nesto sto je
nama dobro poznato kada je Poaro u pitanju. Razgovor,
razgovor i samo razgovor... Neko ce vec reci neku
laz... Usput, on ih sve dobro posmatra prateci njihove
reakcije i odnose jednih prema drugima... Setajuci
se kroz ogromno zdanje, on posmatra stare potrete
Sajmonovih predaka primecujuci zapanjujucu slicnost
izmedju starog Sajmona i dva njegova sina... Ubrzo
je procitan i Sajmonov testament koji je za neke
bio ocekivan a neke je zaprepastio... Tek toliko
da se u kuci i dalje ocitava visok nivo napetosti.
Posle beskrajnih razgovora tokom kojih su neki pokusavali
da prikriju svoje tacno kretanje te veceri, Poaro
ih suocava sa njihovim lazima otkrivajuci pri tome
i zanimljive razloge njihovog laganja.
On zna - sada je vreme za razmisljanje...
Uskoro se u kuci pronalaze dijamanti na vrlo neocekivanom
mestu, otkriva se lazni identitet dve osobe, desava
se jedan pokusaj ubistva koje je pravim cudom osujeceno...
a Poaro u svom tom haosu odlazi u kupovinu, ali
ne bozicnu... vec odlazi u prodavnicu cirkuske opreme
kupujuci svoj glavni "rekvizit" kojim
ce raskrinkati ubicu... On sprema svoju predstavu
u kojoj ce ih suociti sa njihovim lazima i pri tome
otkriti da je gotovo svaki clan porodice te veceri
odlazio do starog Sajmona ne bi li popravio predhodni
utisak i skupio jos neki poen pre nego on sutradan
napravi izmene u svom testamentu kako je najavio...
Svi su priznali, suoceni sa Poaroovim cvrstim uverenjima
ali su naravno, i dalje odbijali da imaju bilo kakve
veze sa njegovom smrcu... Da li su onda lagali iz
straha da bi mogli biti okrivljeni ili je nesto
drugo bilo u pitanju...? Poaro, kao i obicno izvodi
pricu tako da je svako imao i motiv i priliku, toliko
ih zbunjujuci... Oni vise ne znaju sta mogu da ocekuju
od njega, ali mi znamo.
On ce nam na kraju, kao poslednje,
kada je vec toliko raznih "verovatnih"
prica ispricao, reci i onu istinitu - konacnu -
ko je zaista i na koji nacin ubio Sajmona Lija,
a i koji su razlozi naveli ubicu da tako postupi...
Zao mi je sto ovde ne mogu da vam, naravno, kazem
nista vise, jer bi vam unapred sugerisalo ubicu,
ali monolog Herkula Poaroa na kraju ove knjige je
jedan od najbolje izvedenih u Agatinim romanima.
Njegovo postupno pricanje price o tome kako je pravio
psiholoski portret ubice, kako je i zasto eliminisao
jednog po jednog da bi se na kraju duboko lomio
izmedju dve osobe - jednog Sajmonovog sina i zene
jednog od njegovih sinova i kako, i pored sveg razmisljanja,
nije nigde uspevao da uklopi borbu u sobi koja se
vodila izmedju pokojnika i ubice, buku koju je to
stvaralo u situaciji kada je ubici islo u prilog
da bude sto tisi, razloge za zakljucavanje vrata
sobe spolja aludirajuci na samoubistvo sto odnosi
dragoceno vreme ubici da pobegne, uz pitanje zasto
je ubica sve to hteo da predstavi kao samoubistvo
kada je haos u sobi ukazivao na tragove borbe, kao
i to - da je prerezati sopstveni vrat cudan nacin
da se neko ubije... Zasto su vrata bila zakljucana?
Poaro shvata da je to najbitniji detalj u razresenju
ove misterije...
I ovaj roman, kao i velika
vecina predhodnih ima svoju romanticnu notu koja
ce spojiti dvoje ljudi koji su, bilo je to ocito,
osecali veliku naklonost jedno prema drugom od prvog
momenta kada su se sreli... Iako sam nekoliko puta
gledala TV adaptaciju ovog romana, Poaroova prica
na kraju ovog romana, crtanje portreta zlocinca
potez po potez, dijalozi sa clanovima pokojnikove
porodice, obrazlaganje njihovih motiva i rusenje
njihovih albija, dokazavanje da je svako od njih
to mogao - ali i to ko je stvarno i smislio i izvrsio
ovaj zlocin, tako je toplo, verno i sugestivno napisano
da ostavlja utisak velikog majstorskog umeca u pisanju
koje je u svom zanru posedovala samo Agata Kristi...
I dok, kao i Poaro, i mi sumnjicimo redom jednog
za drugim, pravi zlocinac nam ostaje skriven i zapleten
tako dobro da tek na kraju kada nam mali Herkul
isprica svoju veliku pricu mi okrecemo stranice
knjige unazad i prisecamo se sta smo propustili
u citanju i pitamo se kako je bas taj detalj mogao
da nam promakne... U tome lezi tajna pisanja i tajna
uspeha "kraljice krimica"...
bravenet.com
