Roman Agate Kristi "Smrt na
Nilu" objavljen je pre tacno 70 godina. U medjuvremenu
je doziveo dve ekranizacije i sa pravom se smatra
jednim od kultnih romana ove knjizevnice. Neizbezni
belgijski detektiv, malo egzotike koju Afrika sa
sobom nosi, ljubavni trougao, mlada samovoljna bogatasica
na meti mnogih interesenata za njeno bogatstvo,
zanimljiva galerija ostalih likova - saputnika na
brodu "Karnak" koji plovi Nilom i eto
nama jos jednog zanimljivog zapleta koji posebno
dobro "legne" za citanje u vrelim letnjim
danima...
Kao i obicno, Poarou je trebao slucaj...
Iako je planirao da negde otputuje koristeci blagodeti
svog penzionerskog zivota, u jednom razgovoru je
izjavio: "Nemojte
mi zavideti. Mogu vas uvjeriti da moj zivot uopce
nije tako ugodan kao sto biste mogli pomisliti.
Kako je samo istinita ona uzrecica, da je covek
morao izmisliti rad kako bi pobjegao naporu od razmisljanja..."
Nije mogao ni da pretpostavi da ce vrlo brzo biti
itekako uposlen.
Bogata i lepa Linet Ridzvej iznenada
je raskinula svoju visegodisnju veridbu i udala
se za Sajmona Dojla, mladica kojeg je preotela svojoj
najboljoj prijateljici Dzeklin De Belefort. Linet
i Sajmon odlaze na medeni mjesec u Egipat, no ljubomorna
i ogorcena Dzeki svuda ih prati i pravi scene. Kad
par krene na krstarenje Nilom, na brodu se pojavljuje
i ona. Tamo se na odmoru zatekao i Herkul Poaro
i nasa prica moze da pocne.
Za Poaroa prica je pocela jos ranije,
pre njegovog putovanja kada je sasvim slucajno u
malom restoranu sasvim slucajno (kako to obicno
biva) prisustvovao razgovoru izmedju dvoje mladih
konstatujuci u sebi "Previse
joj je stalo, toj malenoj. Nije to dobro. Zaista
nije dobro..." To dvoje mladih sresce
i na brodu i setice se svog razmisljanja.
Kao i obicno Agatine romane i ovaj
prati galerija zanimljivih i odlicno portretisanih
likova... Pored napred navedenih glavnih junaka
ove nase price koji cine zanimljiv trougao, tu su
pre svega mladi Tim Alerton i njegova majka prema
kojoj je on vrlo predusetljiv, na momente se cak
moze reci i prenapadno... i sa kojima je Poirot
delio sto u restoranu pa su cesto bili upuceni u
duze razgovore. Oni, naravno, kao i vecina prisutnih
na brodu, dobro znaju ko je Herkul Poaro, ali mladom
Timu to nije bilo bas pravo. Zasto? Da li je on
krio nesto i plasio se da bi mozda upravo Poaro
mogao da otkrije njegovu tajnu? Ko je mlada Dzoana
cija je pisma Tim cesto dobijao, od toga jedno neposredno
pred put, i zasto se ta gospodjica nije dopadala
njegovoj majci? Da li je u pitanju bila klasicna
materinska netrpeljivost prema svakoj mladoj gospodjici
koja bi potencijalno mogla osvojiti srce njenog
ljubimca? Ocito da nije - jer ce upravo jedna druga
mlada dama na brodu osvojiti i njeno srce i srce
njenog sina...
Saputnici su i bogata gospodja Meri
Van Sajler koja putuje sa svojom siromasnom rodjakom
Kornelijom koju sve vreme kinji i ponasa se prema
njoj sa nipodastavanjem i koja ce na kraju i uspeti
da se iskobelja iz stega hirovite tetke. Sa njima
putuje i tetkina druzbenica i bolnicarka, gospodjica
Bovers, koja ce se truditi da bude korisna staroj
gospodji, a posebno u trenucima kada mlada Kornelija
nije prisutna.
Tu je i mladi Ferguson, momak modernih
shvatanja, protivnik kapitalizma i izrabljivanja
radnika, na proputovanju radi proucavanja zivota
ljudi u Africi. Linet Dojl mu nije bila bas omiljeni
lik obzirom na njeno bogatstvo i nacin zivota. Besno
je frktao danima pri pomisli koliko hiljada ljudi
mora da radi za bedne nadnice da bi ona sada uzivala
u ovom putovanju. Sa nipodastavanjem je gledao i
na Herkula Poaroa, odnosno njegove lakovane cipele,
roze kosulju i veliku leptir masnu. Poarou, to pak
nije smetalo i s ponosom mu je jednom prilikom odgovorio
da je on vrlo zadovoljan sto za obavljanje svog
posla ne koristi snagu misica vec svoj mozak.
Vaznu ulogu igra i Endrju Penington,
jedan od dvojice advokata iz ugledne americke kancelarije
koja je brinula o finansijama, ulaganjima i poslovima
mlade Linet Ridzvej. Oni su bili vrlo zabrinuti
njenom hirovitom odlukom da se uda za njima nepoznatog
Sajmona Dojla. Smatrali su ga lovcem na zenino bogatstvo,
tim pre sto momentom udaje ona stice potpunu kontrolu
nad svojim ogromnim bogatstvom, koje za slucaj da
se njoj nesto desi a da predhodno testamentom ne
odredi drugacije, u potpunosti pripada njenom suprugu...
Tako se i gospodin Pedington sasvim "slucajno"
obreo na istom brodu pokusavajuci, kako je to u
prvi mah izgledalo, da od Linet dobije po neki potpis
na nekom dokumentu koji i nije bio bas ispravan.
Da li su Linetini advokati sa njenim novcem manipulisali
i za svoj racun? Sta je u stvari pravi cilj ambicioznog
Penintona?
Pored americkog upravitelja, nad
njenim bogatstvom bdeli su i engleski... I kako
to obicno biva, saznali su i za njenu udaju i za
mladog Amerikanca koji je pozurio da sto pre stigne
do mlade zene. Zakljucak je bio samo jedan - tu
nisu cista posla... tako da i Englezi salju svog
"predstavnika" na ovo putovanje. Za svaki
slucaj. Jim Fantrop odlazi na putovanje, ali u odnosu
na Endrjua Pedintona ima jednu prednost - Linet
ga nikada nije srela i on ce moci iz prikrajka da
posmatra i mladu, bogatu zenu a i svog poslovnog
suparnika, drzeci ih na oku u pokusaju da sacuva
njene finansije, a samim tim i svoj poslovni interes.
Kako se u svakom romanu Agate Kristi
dogodi po malo romantike, a ovde ce valjda zbog
egzotike podneblja biti cak malo vise jer ce se
cak dva para "pronaci" na ovom putovanju,
to ce kao i uvek biti po neki lik koji pleni svojim
karakterom i daje odlican materijal za ekranizaciju.
Gospodja Saloma Oterburn, pisac lakih romana koja
je vecito na putovanjima i u potrazi za novom inspiracijom,
bucna i zivahna zena koja je imala prilicno problema
zbog preteranog konzumiranja alkohola putovala je
sa svojom cerkom Rozali koja je taj majcin porok
uporno pokusavala da sakrije od ociju drugih.
Kako se ovo putovanje ne odvija samo
na velelepnom brodu, nasi putnici su bili smesteni
u hotelu "Katarakt" u Asuanu i vec tu
su poceli da se ne samo upoznaju vec i da svako
na svoj nacin komentarisu lepotu, bogatstvo i zgodnog
muza mlade Linet Ridzvej koja im je, kao jedna od
najbogatijih zena Engleske, u svakom slucaju bila
poznata iz novina. Vec prve veceri svi oni su bili
svedoci ispada mlade Dzeki koja nije propustila
priliku da se teatralno pojavi i prokomentarise
brak svoje prijateljice i svog doskorasnjeg verenika.
Neka senka nadvijala se nad nase odabrano drustvo
koje uskoro treba da krene put Nila...
Ali, kao sto je Linet bila svima
poznata, jos jedno prepoznatljivo lice bilo je tu.
Herkul Poaro, naravno. Linet, suocena sa gotovo
svakodnevnim proganjanjem od strane svoje nekadasnje
prijateljice Dzeki, a sada i sa situacijom da je
devojka ne ostavlja na miru i na ovom putovanju
koje preti da se pretvori u nocnu moru za mladu
zenu. Ostro oko Herkula Poaroa vec je primetilo
da i pored svega sto ima naizgled, lepotu, pamet,
bogatstvo, zgodnog i mladog muza koje, bilo je to
ocito, obozava, da je ipak nesto brine i da cak
i njena lepota ne moze da sakrije duboke podocnjake.
Bio je potpuno u pravu.
Linet ga je potrazila jedne veceri
zeleci od njega savet i obrazlazuci mu svoju situaciju
u kojoj se nasla. Poirot otvoreno razgovara sa njom
bez imalo dlake na jeziku pokusavajuci da je suoci
sa dve cinjenice - da je sama izazvala takvu reakciju
svoje prijateljice svojim postupcima, kao i da se
nista ne moze uraditi niti traziti zastita policije
dok ne postoji fizicki napad od strane hirovite
i povredjene devojke. Jedino sto moze je da proba
da razgovara sa mladom Dzeki i pokusa da proba da
je odgovori od daljeg proganjanja tek vencanog para
ali i odbija Linet kada ova trazi da preuzme "njen
slucaj" rekavsi da "slucaj" postoji
jer je Dzeki pretila da ce ih oboje ubiti. Poaro
joj odgovara: "Necu
preuzeti ovaj slucaj madame. Ne zelim od vas preuzeti
nikakav nalog. Ucinit cu sto mogu iz cistog humanizma.
To je situacija puna teskoca i opasnosti. Ucinit
cu sto mogu da je malo razjasnim, ali nisam prevelik
optimist u izglede za uspjeh."
Poaro je ucinio sta je mogao sa svoje
strane. Posle dugog u mucnog razgovora sa Dzeklin
De Belefort shvata je da je ona isuvise povredjena
i da nikako ne moze da dopre do nje. Razgovarao
je i sa Sajmonom Dojlom i nije mogao da se otme
utisku da su dve zene tu situaciju svaka na svoj
nacin shvatale vrlo ozbiljno dok je kod Sajmona
samo uocio nestrpljivost da svemu sto pre dodje
kraj. Cuo je tri verzije od troje ljudi. Koja od
njih je bila najbliza istini?
Kada je uskoro i pored pokusaja mladog
para da zavara trag, Poaro na brodu ugledao i nesretnu
Dzeki, nije mogao a da joj se ne obrati: "Bilo
mi je zao kad sam vas ugledao ovde. Odabrali ste,
mademoiselle, opasan put... Svi smo mi, ovdje na
brodu krenuli na put, ali ste vi krenuli na svoj
vlastiti put po brzoj rijeci, izmedju opasnih stijena
prema nekom nepoznatom, tko zna koliko nesretnom
cilju. Presekli ste vezu sa sigurnoscu. Razmisljam,
biste li se mogli sada vratiti, da i hocete..."
I uskoro... tragedija se desava....
prvo na jednom izletu kada je mlada Linet za dlaku
izbegla da je ogromna stena koja se odvalila sa
vrha jedne gradjevine ubije na licu mesta... a onda
je zaista vec sledece noci nadjena ubijena... Medjutim,
zena koja je najsumnjivija u celoj prici i koja
je proganja i preti nikako nije mogla da bude ubica...
Svedoci i cinjenice govorili su samo to... I dok
je njegova zena umorna posle napornog dana mirno
spavala u njihovoj kabini, u salonu, u trenutku
rastrojstva posle dosta pica i jedne duge svadje
pred nekoliko svedoka, Dzeklin De Belefort je pucala
na svog nekadasnjeg verenika koji je sve ucinio
da zataska taj skandal pokusavajuci da opravda mladu
devojku. Iako je obilno krvario trazio je od prisutnih
da se pobrinu za nju jer je bilo ocito da je u soku
posle onoga sto je uradila i da neko obavezno ostane
sa njom cele noci da ne bi sebi nesto napravila
a da u povratku svrate do Dr Besnera koji je takodje
bio jedan od putnika i sa njim se vrate i tek onda
pobrinu za njegovu povredjenu nogu.
Osumnjicena je na prvom mestu Dzeklin
De Belefort cije su pretnje culi mnogi te veceri,
ali gospodjica Bovers tvrdi da je celu noc provela
sa njom i da ona nije napustala svoju kabinu...
Da li je ubica jedan od putnika za koga je Poaro
smatrao da bi mogao biti sitan kriminalac - lopov,
i da je umesan i u neke starije slucajeve, obzirom
da pored toga sto je Linet Dojl ubijena, nestali
su i neprocenjivo vredni biseri iz njene kabine...
ili je mozda ubica samo hteo da ubistvo izgleda
kao zlocin iz koristoljublja... Da li je ubica usao
u njenu kabinu u nameri da pokupi neku dragocenost
iz nje, pa ga je ona iznedadila probudivsi se neocekivano
tako da je morao da je ubije... Motiv da je ubio
imao je i njen muz koji nasledjuje veliko bogatstvo...
ali njegova potkolenica bila je gotovo smrskana
posle pucnjave koju je priredila nesretno zaljubljena
devojka u salonu broda... Doktor Besner nedvosmisleno
je tvrdio da Sajmon nije mogao da se uopste osloni
na tu nogu... ne bi li odsepao do kabine svoje zene
te noci i ubio je... Da li su u zlocin umesani gospodin
Pedington ili mladi Dzim Flantrop kao upravitelji
njenog bogatstva koji su svoje zakulisne radnje
krili i jedan od drugog ali i od nesrecne zene?
Smrcu Linet Dojl, njeno bogatstvo kojim oni upravljaju
dospelo bi u ruke njenog muza koji nije bas vest
u poslovima i kojim bi mogli da manipulisu mnoo
lakse nego sa nesretnom zenom.
U Africi se u istom momentu nalazi
i pukovnik Rejs koga pamtimo sa Poaroom iz romana
"Karte na stolu" sto Poaro, sada, ovde
u Africi i pominje. Tada su kako kaze bili pozvani
na veceru koja je zavrsila cudnovatom smrcu njihovog
domacina. Kao sto znamo i taj slucaj je uspesno
resen. Mi ga takodje pamtimo iz romana "Iskricavi
cijanid" i "Covek u smedjem odelu"
o kojima smo takodje vec pisali. On je sada u potrazi
za odbeglim kriminalcem, vodjom bande koji je licno
kriv za nekoliko ubistava, a nenadmasan je kada
je u pitanju organizovanje nemira i pobuna i Rejsa
sada ima informaciju da je on jedan od putnika na
brodu... tako da ce i ovoga puta mali Belgijanac
imati priliku da pomogne pukovniku Rejsu i pored
slucaja ovog ubistva resi i neke druge slucajeve.
Poaro i Rejs uzimaju na sebe resavanje
slucaja ubistva Linet Dojl na brodu. Ubijena je
u snu iz pistolja... cev naslonjena na slepoocnicu...
Pocinje ispitavanje putnika na brodu. Poaro pokusava
da nadje bar neki trag... Kao i u vecini romana
neko je video nesto i pokusao da uceni ubicu. Nadjen
je mrtav. Jos jedna osoba tvrdi da je videla nesto
i u momentu kada se spremala da izgovori ume - ubijena
je. Poaro i Rejs su u velikom problemu i velikoj
brizi. Na brodu imaju troje ubijenih i bar jednog
ubicu a njihova istraga i dalje tapka u mestu. Susrecu
se i sa nekoliko na izgled neresivih pitanja - zasto
pistolj kojim je Dzeki pucala na Sajmona nije nadjen
tamo gde je i odgurnut te noci. Ko ga je uzeo i
da li je i Linet ubijena iz istog pistolja? Nekoliko
prica putnika broda pominje istu stvar - pljuskanje
vode kao da je nesto baceno u reku. Da li je pistolj
bacen u vodu i ko je i koga video kako se te noci
naginje preko palube kao da nesto baca... Da li
je to bio pistolj? Zasto je ta osoba u pocetku precutala
tu cinjenicu?
Jedino sto Rejsu i Poarou pada na
pamet u pocetku istrage da je neko bio u blizini
salona, cuo za svadju i pucnjavu i da je znao za
Dzekinu mrznju prema Linet, sacekao da guzva prodje,
dokopao se pistolja, otisao i ubio mladu zenu ne
znajuci da ce neko ostati cele noci pored izbezumljene
mlade devojke i verujuci da ce zlocin njoj biti
pripisan... Dakle, u sustini moglo bi biti tako
jednostavno ali Poaro nije zadovoljan. U svojoj
dobro poznatoj velicini i sujeti, on pukovniku Rejsu
kaze: "Za mene se
kaze da volim komplicirati slucajeve. Rjesenje koje
ste mi vi predlozili previse je... jednostavno,
prelako. Ne mogu vjerovati da se odigralo tako."
Zavseno je ispitivanje putnika broda i svako od
njih je na svoj nacin opisao proteklu noc i prihvatio
da odgovara na pitanja dvojice istrazitelja ovog
zlocina... ali njihov zakljucak je i dalje bio da
su na mrtvom tragu...
Kao i uvek, kod Poaroa su najvazniji
metod i red. On uzima papir i pocinje polako da
zapisuje redosled dogadjaja predhodne veceri i noci,
imena putnika sa svojim kratkim prepoznatljivim
komentarima pored njihovih imena i na kraju deli
sve putnike na dve strane. Na jednoj su oni koji
su eventualno imali motiv ali i protiv kojih bi
se mogli naci neki dokazi i na one druge koji su
nezostavno van svake sumnje o krivici... Nekoliko
sati kasnije reci ce cuvenu recenicu koja ce mu
ponovo u odsudnom momentu ali neznatno izmenjena
pasti na pamet i bice kljuc za resenje ovog zlocina.
Jednom je cuo izraz "Kada
padnu zvezde i mjesec... pojavi se sunce..."
Sada je izjavio: "Kad sunce sja, ne moze se
videti mjesec. Ali, kad sunce zadje, da, kad sunce
zadje...vidjet cemo mjesec"... a onda
je jedna zena zakucala na vrata kabine Herkula Poaroa
noseci bisere u ruci.... medjutim Poaro koji je
strucnjak za nakit obavestava ih sve da je ovo samo
odlicna imitacija... a Linet Dojl nikada nije nosila
imitacije nakita...
Pukovnik Rejs je sve vise besneo....
"Ovaj prokleti slucaj postaje sve kompliciraniji..."
Iako se druga dva ubistva u tom momentu jos uvek
nisu desila, Rejs nije znao da se Poaroovim malim
sivim celijama ipak motaju neke ideje i nazire tracak
svetlosti... Kada je pronadjena druga zrtva i kada
je Poaro poceo da se priseca razgovora sa njom -
dobio je jos jednu potvrdu svojoj ideji... Medjutim
kako se desava jos jedno - trece ubistvo na brodu
u trenutku kada se jedna osoba spremala da kaze
jedno ime i jos kada je ubrzo saznao da postoji
jos jedan svedok - neko ko je te noci video kako
neko ulazi u kabinu Linet Dojl, uplasen za jos jedan
mladi zivot, on resava da brzo reaguje... Govori
Rejsu: "Glavni posao
detektiva je neprestano zapocinjanje. To je velika
istina. A neki ljudi to ne zele ciniti. Stvore jednu
teoriju i sve se mora uklapati u nju. Ako se bilo
koja cinjenica ne slaze s teorijom, jednostavno
je odbacuju. Ali cesto su upravo te odbacene cinjenice
najvaznije. Cijelo sam vrijeme shvacao vaznost cinjenice
da je pistolj uklonjen s mjesta zlocina. Znao sam
da to nesto znaci, ali sto znaci, nisam shvacao
sve do pre pola sata..."
Resivsi usput dva ljubavna "slucaja"
na brodu i pomogavsi mladima da prihvate osecaje
svojih srdaca... shvatio je da dosao trenutak da
iznese svoje teorije kao i uvek uhvativsi zlocinca
na dobro poznat nacin. Pustice ga da se sam uplete
u svoje lazi. "Ponovo
je seo i lice mu se uozbiljilo. Slijedio je svoje
misli. S vremena na vrijeme bi klimnuo. - Mais oui
- konacno je rekao - Sve se slaze..."
On mora samo jos, na kraju, da obavi nekoliko kratkih
razgovora i otkrije razloge nekih ljudi da se ponasaju
suprotno svojoj prirodi ili kazu i poneku laz...
A kada je obavio sve te razgovore, suocivsi ih gotovo
sve jednog po jednog sa time da su potencijalne
ubice, kradljivci i prevaranti... pukovnik Rejs
ga stavlja pred svrsen cin: "Ja
se samo zalim zbog vaseg ponasanja prema meni. Ja
sam vrlo strpljiv covjek, ali i moje strpljenje
ima granica! Znate li tko je pocinio ova tri ubistva
na brodu ili ne znate? - Znam, odgovorio je Poaro...
I zasto onda sve to odugovlacite - upitao ga je
Rejs... Poaro mu odgovara: "Mislite da se samo
zabavljam sporednim stvarima? I to vas smeta? Ali
nije tako. Jedanput sam se pridruzio jednoj arheoloskoj
ekspediciji i tamo sam nesto naucio. Kad se u toku
iskopavanja nadje neki trag, najpre se sve naokolo
vrlo pazljivo ocisti. Uklonite svu zemlju, tu i
tamo grebete nozem, dok se na kraju ne pokaze trazeni
predmet sasvim sam, spreman da se crta i slika bez
ikakvih stvari koje bi smetale. To sam i ja pokusavao
uciniti, ocistiti sve sporedne stvari, tako da vidimo
istinu, golu i sjajnu istinu."
Poaro zna da ima samo jedan
problem - nema nikakvih dokaza, osim toga sto ON
ZNA kako se sve dogodilo tako da mu kao jedina nada
ostaje priznanje ubice. Naravno, trebala mu je publika...
Hoce li pukovnik Rejs, Doktor Besner i mlada Kornelija
biti dovoljni...? Hoce - za pocetak... "Moram
priznati, volim publiku. Vrlo sam tast, znate. Strasno
sam uobrazen. Volim da govore: - Pogledajte kako
je pametan Hercule Poirot!"...
Poaro pocinje svoju pricu... Tek kada je zavrsio
bio je spreman da ode i porazgovara upravo sa osobom
koja je ubila Linet Dojl... i kao uvek slomio ju
je...
bravenet.com
1946.
godine Agatha Christie je ovaj svoj roman adaptirala
za izvodjenje u pozoristu. Premijera je odrzana 19.03.1946.
godine u Ambassadors Theatre u Londonu, a 19.09.1946.
godine u Plymouth Theatre u Njujorku pod nazivom "Hidden
Horizon"
