Pored romana
"Deset malih crnaca" koji je po svim objavljenim
istrazivanjima najprodavaniji roman na svetu, ne
samo kada je Agata Kristi u pitanju, nego uopste
- ikada napisan i objavljen, roman "Ubistvo
u Orijent Ekspresu" je takodje jedan od kultnih
romana ove knjizevnice bogatog opusa koji nam je
ostavila za sobom. Ovaj roman postao je sinonim
za nju samu kao u igri asocijacija. Po cemu je on
tako jedinstven? Agata je dosta u svojoj "Autobiografiji"
pisala upravo o ovom romanu rekavsi koliko joj je
vremena trebalo da uklopi sve cinjenice i da ju
je jako umorio dok ga je pisala... A koga i ne bi?
Jedinstven je i po nacinu na koji je razreseno cuveno
ubistvo u vozu kada nam na kraju Poaro, ne samo
vrlo nonsalantno prica dve verzije "istine",
vec i sam dopusta slobodu da se izabere koja ce
od dve istine biti saopstena jugoslovenskoj policiji
kad voz nakon zastoja u sneznoj lavini pristigne
u stanicu... On - veciti borac za jednu i samo jednu
istinu koja glasi da on nikada ne oprasta zlocin
koji se zove ubistvo...
Isto kao sto je Agati bilo tesko
da ga napise i meni ce biti tesko da vam kazem bilo
sta a da ne pomutim vase uzivanje u citanju ovog
romana, ako to niste do sada vec uradili. Zato cu
probati da vam docaram likove i atmosferu iz voza
tokom zlocina i istrage i eto nesto o ubijenom...
jer nesto vam moram reci makar to ko je od putnika
voza ubijen...
 |
Albert
Finney
(Poirot), Murder on the Orient Express,
1974 |
Malo je falilo da Herkul Poaro i
ne bude u tom vozu... Postoji zapisana ona zanimljiva
anegdota - opaska - napisana od strane jednog od
kriticara ovog romana - "Ako planirate
da izvrsite ubistvo u nekom vozu, proverite prvo
da se na spisku putnika slucajno ne nalazi Herkul
Poaro..." On je upravo uspesno resio
slucaj "spasavanja casti francuske vojske"
u Siriji, i vozom iz Alepa kretao put Istanbula.
Nameravao je da tamo, kao turista, boravi nekoliko
dana pre povratka u Englesku. Vec u tom vozu on
upoznaje Meri Debenham, kako ce uskoro saznati,
guvernantu po zanimanju koja je krenula na put da
prihvati novi posao. Ona ga je posmatrala sa naklonoscu
i uz osmeh. Mislila je "Smijesna li coveculjka!
To je ona vrst malih ljudi koju nikada ne uzimaju
ozbiljno." Meri Debenham ce do kraja
romana "malog coveculjka" itekako uzeti
za ozbiljno. Jedan od putnika voza bio je i pukovnik
Arbutnot koji je odmah seo za njen sto u vagon restopranu.
Poaro je pomislio da su se ocito upoznali tokom
putovanja. Vodili su uobicajenu konverzaciju kao
i svi drugi koji su prinudjeni neko vreme putovati
u drustvu, cinilo se tek toliko da utrose vreme...
Na sledecoj stanici, negde oko ponoci, izasao je
da protegne noge i u seni vagona prepoznao svoja
dva saputnika iz voza cuvsi njihov razgovor... Zabrinuo
se... Cinilo se da se dobro poznaju... Cemu onda
gluma u vozu?
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Poaro stize u Istanbul, ali vec na
recepciji pored ostale prispele poste ceka ga i
jedan telegram. On hitno mora za London i nema vremena
za uzivanje u lepotama ovog orijentalnog grada.
U 9 uvece krece "Orijent ekspres" i on
mora biti u njemu. Cini se da mesta nema i dok je
vecerao razmisljajuci sta da radi on srece svog
starog prijatelja, gospodina Bulca, jednog od direktora
zeleznica koji mu je nasao jedan slobodan kupe u
tom vozu, jer jedan slobodan kupe uvek postoji...
Kasnije se otkriva da je i taj slobodan kupe u stvari
zauzet... ali jedan od putnika ne stize do vremena
polaska voza i eto ti naseg Poaroa, cini se sasvim
slucajno u vozu... Smestaju ga sa mladim visokim
Amerikancem MekKvinom, koji je iznenadjen Poaroovom
pojavom. Ocito se vidi da je kao svog saputnika
ocekivao nekog drugog...
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Sutradan ujutru u vagon restoranu
dok su doruckovali, gospodin Bulc i Herkul Poaro
su posmatrali i komentarisali ostale putnike. Bilo
ih ukupno trinaest, i kako se dalo primetiti, bili
su iz svih drustvenih slojeva i svih narodnosti
i svi su izabrali bas sinocnje vece da iz Istanbula
zapocnu svoje trodnevno putovanje kroz Evropu...
Bili su to krupni crnomanjasti Italijan, zatim mrsavi
i uredni Englez, bezizrazajnog i nezadovljnog lica,
zatim visoki, napadno obuceni Amerikanac koji je
ocito bio neki trgovacki putnik... Za jednim malim
stolom sasvim sama sedela je jedan stara ruzna dama
sa niskom vrlo skupih bisera oko vrata i gomilom
nakita na rukama. Bila je to ruska plemkinja princeza
Dragomirov. Za drugim stolom Poaro prepoznaje svoju
skorasnju saputnicu Meri Debenham u drustvu jedne
visoke skromno obucene zene srednjih godina i druge
krupne starije gospodje koja nije prestajala da
govori o svojoj cerci... Za susednim stolom bilo
je jos jedno Poarou poznato lice - Pukovnik Arbutnot.
Sedeo je sam. Poaro se prisetio razgovora izmedju
njega i gospodjice Debenham. Opet su se pravili
kao da se ne poznaju. Upitao se - zasto? Sasvim
na kraju sedela je jedna zena bezizrazajnog lica,
srednjih godina i odevena u crno. Iza nje sedelo
je jos dvoje ljudi koji su zivo razgovarali. On,
pravi ugladjeni Englez visokog porekla i ona jako
mlada i lepa, negovana, ponosno je nosila odabrani
ali jako skup nakit. Gospodin Bulc objasnjava Poarou
da je on poznati engleski diplomata u Madjarskoj
koji putuje sa zenom. Tu je i Poaroov saputnik iz
kupea MekKvin i njegov poslodavac Racet, vrlo nesimpatican
muskarac, malih okrutnih ociju...
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Upravo on je ubrzo prisao Poaroovom
stolu. Rekao mu je da mu je zivot ugrozen i nudi
velike pare Poarou da prihvati "njegov slucaj"
no Poaro ga odbija na pocetku prilicno finim i biranim
recima, govoreci da on odavno nema potrebe za velikim
parama i da sada prihvata samo slucajeve koji ga
zanimaju, da bi mu na kraju uz njegovo uporno i
grubo insistiranje, rekao da mu se u njegovom predlogu
ne dopada njegovo lice i da ga zato odbija... Upravo
tim recima ustao je od stola ostavivsi gospodina
Raceta u cudu. On je bio covek koji nije navikao
na odbijanje.
Iste veceri voz je stigao do Beograda
gde im se pridruzio vagon iz Atine. Gospodin Bulc
je oslobodio svoj kupe za Poaroa premestivsi se
u jedan kupe tog drugog vagona... Putovanje se nastavlja
i te noci negde na pola puta izmedju Beograda i
Zagreba, tacnije izmedju Vinkovaca i (Slavonskog)
Broda, voz je stao. Snezna lavina je zasula prugu.
Ali Poaroa nije probudilo to sto voz stoji vec krik
u njegovoj neposrednoj blizini. Ujutru je saznao
da voz stoji zbog snezne lavine koja je zatrpala
prugu, uz napomenu sprovodnika spavacih kola da
mogu stajati i danima dok se pruga ne ocisti, ali
ubrzo saznaje jos nesto - da se u vozu prosle noci
desilo ubistvo i da je ubijen upravo njemu nesimpaticni
gospodin Racet koji je bio u kupeu tik uz njegov...
Bio je izboden sa petnaestak uboda nozem po telu...
Vrata njegovog kupea bila su zakljucana iznutra,
prozor kroz koji je upadao sneg bio je sirom otvoren
no Poaro je odmah zakljucio da je to samo varka
jer u snegu ispod prozora nema nikakvih tragova...
Evo nama opet misterije "zakljucane sobe",
tj. u ovom slucaju kupea vagona... Doktor Konstatin,
Grk koji je bio u susednom vagonu iz Atine, po prirodi
rana utvrdjuje da su ubode nozem vrlo verovatno
cak nanele dve osobe zbog razlicite dubine uboda,
kao i to da je jedna od te dve osobe sigurno levoruka...
Ili je to tako samo trebalo da izgleda ne bi li
nas zavaralo...
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Poaro je napokon dobio slucaj dostojan
paznje koji moze i mora resiti samo razgovarajuci
sa putnicima voza i razmisljanjem. On je na licu
mesta. On ima les a ima i ubicu. To je mogao da
bude samo neko od dvanaest putnika voza, neko ko
je i dalje sa njima i ima priliku da ubije ponovo
ne bi li se odbranio ako treba. Poaro uz pomoc gospodina
Bulca i doktora Konstantina pokusava da resi zlocin
razgovarajuci sa svim putnicima redom ne bi li utvrdio
njihovo kretanje u toku noci (kretanje - kada je
logicno da su svi u svojim kupeima i da spavaju),
kao i eventualno uspeo da otkrije motiv ovog stravicnog
zlocina... Njega interesuje, naravno i proslost
svakoga od njih, kao i razlog putovanja, zatim sta
je ko radio vece uoci ubistva i da li je neko nesto
cuo. On naravno ne ocekuje da mu svi kazu istinu.
U svakom slucaju, makar ce sam ubica nesto pokusavati
da slaze... ali njega to ne zabrinjava. On je navikao
da i preko deset lazi koje cuje dodje do jedne istine...
Prisecajuci se toga da je samo nekoliko sati pre
nego je ubijen, Racet trazio pomoc i od njega samog,
Poaro najpre razgovara sa njegovim sekretarom MekKvinom
saznajuci od njega da je Racet primio nekoliko anonimnih
pisama u poslednje vreme uznemirujuce sadrzine u
kojima mu se preti smrcu.
 |
Alfred
Molina
(Hercule Poirot),
Murder on the Orient Express,
2001 |
Nemoguce je ovde sada prenositi makar
i vrlo sturo sta je on sa svakim od putnika razgovarao
i do kakvih saznanja je dosao a nimalo ne otkriti
motiv, a samim tim i izvrsioca zlocina. On ce po
njegovom poslovicnom obicaju do kraja sumnjati u
svakoga. Bice tu nekoliko vrlo zanimljivih tragova
- pitanja koja ce nas muciti do kraja kao sto su
mrlja u pasosu jedne od putnica, zatim otpalo dugme
sa uniforme sprovodnika voza, zenska maramica nadjena
na podu kupea ubijenog Raceta, ostatak od poluspaljenog
papira na kome se moglo procitati nekoliko, doduse
vrlo znacajnih, reci koje su mogle znaciti samo
jedno - u vozu je neko ko je tesno povezan sa jednim
slucajem za koji je Racet davno bio osumnjicen ali
nikada zvanicno i optuzen, tu je i misterija zene
u crvenom kimonu koja je prosla hodnikom voza nedugo
iza krika koji je probudio Poaroa... On vise nije
mogao da spava i u jednom momentu je otvorivsi vrata
ugledao zenu u crvenom kimonu kako prolazi hodnikom...
Pretraga prtljaga ni u jednom kupeu nije donela
zadovoljavajuce rezultate... Poaro se vraca u svoj
kupe i gleda svoj kofer... Otvara ga i gleda u crveni
kimono na vrhu, uredno slozen... "Tako...
To je to. Izazov. Vrlo dobro. Prihvacam."
U tom trenutku ubica je vec unapred izgubio svoju
bitku sa Herkulom Poaroom.
 |
| Tasha
de Vasconcelos koja je u filmskoj verziji iz
2001. igrala Veru Rossakoff, a koja se inace
ne pojavljuje u romanu Ubistvo u Orijent ekspresu |
Poaro govori svojim saradnicima u
istrazivanju ubistva: "Zanimljivost ovog
slucaja, po mojem misljenju sastoji se u sljedecem
- odrezani smo od od svakog normalnog toka postupanja.
Da li ovi judi cije smo iskaze uzeli, govore istinu
ili lazu? Nemamo nikakvih nacina da to istrazimo,
osim onih koje sami mozemo izmisliti. To je vjezba,
sve to, vjezba mozga.... Imamo iskaze putnika i
osvjedocenje vlastitih ociju..." Poaro
je upravo zbog ogranicenih informacija vrlo obazriv
i radije bi da napreduje korak po korak (ali siguran)
nego da donese neki ishitreni zakljucak jer ga gospodin
Bulc i doktor Konstantin stalno pozuruju sa njihovim
idejama i skretanjem paznje na njima sumnjive stvari
ili osobe, nestrpljivi da se ovaj slucaj sto pre
resi... On ih umiruje recima da su saznali sve sto
se moze saznati. Ostalo je jedino da se razmislja...
Poaro je zatvorio oci i poceo da razmislja...
Posle dobrih cetvrt sata otvorio
je oci koje su sada bile zelene poput macijih. "Ali
na kraju krajeva, zasto ne? A ako je tako, ako je
tako, to bi sve objasnilo..." On svojim
zapanjenim sagovornicima, ponovo navodi desetak
cinjenica koje su utvrdili a koje oni ne mogu dovesti
ni u kakvu vezu... ali Poaro je to uradio konstatujuci
da je sneg, u stvari, poremetio ubicine planove
jer da nije bilo snega i da je voz normalno nastavio
svoj put, ubistvo bi se primetilo tek na italijanskoj
granici... i svi iskazi putnika bili bi istovetni
ali bi se pretpostavljalo da je ubica napustio voz
na prvoj stanici koja je sledila iza Beograda gde
je voz trebao da stigne oko jedan sat iza ponoci...
 |
Murder
on the Orient Express,
2001 |
Poaro sada zna ko je ubica i resava
da ih sve suoci sa cinjenicama, ali prvo jednog
po jednog... pa onda i sve zajedno... I zaista,
ponovo ispada da su svi oni imali razloga da sakriju
po nesto iz svoje proslosti... No, je li to dovoljan
razlog da Poaro nekoga od njih optuzi za ovo ubistvo?
Poaro sve njih suocava sa njihovim lazima i cini
se da ga sve to jako zabavlja... On objasnjava:
"To ima ovu prednost - ako nekoga tko
je lagao suocite s istinom, taj obicno onda i prizna,
cesto iz pukog iznenadjenja. Potrebno je samo tocno
procijeniti, pa da se dobije zeljeni efekt... To
je jedini nacin da se ovaj slucaj vodi. Odabirem
putnika po putnika, razmisljam o njihovim iskazima
i samom sebi kazem: 'Ako taj i taj laze, u kojem
smislu laze i koji je razlog njegovu laganju? Odgovaram
- ako laze - a k o, zapamtite - to bi moglo biti
samo iz tog i tog razloga i u tom i tom smislu'..."
Posle suocavanja putnika sa njihovim
lazima... doktoru Konstantinu koji je sve pomno
pratio ostalo je samo da zapanjen izgovori recenicu:
"Ovo je neverovatnije od bilo kojeg krimica..."
Od bilo kojeg? Mozda, ali ne i od onog koji bi smislila
Agata Kristi...
"Poaro je na trenutak
usutio. Zatim je kazao: - Da li biste bili tako
dobri da pozovete sve ovamo. Postoje dva moguca
rjesenja ovog slucaja. Oba zelim izloziti pred sve
vas..." I evo ga, kao i toliko puta
pre u drugim romanima, pocinje njegovo veliko finale,
suocavanje sa 12 likova, kao 12 clanova strasnog
suda ili 12 clanova porote kojima ce predociti sve
- pocev od planiranja ubistva, njegovog izvrsenja,
nacina prikrivanja do oznacavanja izvrsioca... i
to sve u dve verzije... Tek toliko da se pazljiviji
citaoci romana Agate Kristi mogu zapitati da li
je svaki njen roman mogao imati potencijalno drugacije
razresenje...
"Vidim - kazao je - da
cu morati izloziti i svoje drugo rjesenje. Ali,
nemojte prebrzo odustati od ovoga. Mozete se s njim
sloziti i kasnije..." I dalje smo u
vozu koji stoji zarobljen u snegu... ocekujuci konacan
odgovor na pitanje ko je od njih 12 ubica, i usput
se prisecamo i pitanja s pocetka... Sta je nagnalo
Poaroa da smisli i iznese pred njih dva resenja
ove zagonetke i zasto ce on, cini se, kao nikada
pre (ni posle) preci preko zlocina koji se zove
ubistvo i dati krivcu priliku da izabere... "Onda
- rekao je Poirot - buduci da sam vam izlozio svoje
rjesenje, cast mi je povuci se s tog slucaja..."
rece on i udje u legendu... upravo kao i ovaj, bez
sumnje, najpopularniji roman Agate Kristi...
bravenet.com
