Po ko zna koji put Poaro je
resio da se povuce sa scene i "ode u penziju"
- ali, kada je on u pitanju ne smemo nikad smetnuti
s ume dve stvari - ako u nekom hotelskom registru
mondenskog letovalista ili eventualno na spisku
putnika nekog voza procitate ime Herkula Poaroa,
budite uvereni u jedno - desice se ubistvo!
Poaro i Hejstings se odmaraju na kornvolskoj obali,
na jugu Engleske i Poaro napokon ima priliku da
u svom letnjem odelu uziva u blagodetima sunca.
"Sasvim mi odgovara, druze moj. Sedeti na
suncu - ima li sta privlacnije od toga? Sici sa
pijedestala u zenitu slave - ima li velicanstvenijeg
gesta? Za mene kazu: 'To je Herkul Poaro - veliki
- jedinstveni! Nikada nije bilo nikoga nalik njemu,
i nikada nece ni biti!' Eh bien - zadovoljan sam.
Ne trazim nista vise. Skroman sam" Hejstingsu
se cinilo upravo suprotno - egoizam njegovog malog
prijatelja nije popustao sa godinama "Zavalio
se u stolicu, sukao brkove i gotovo da je preo od
samozadovoljstva."
Poaro se upravo spremao da napise uctivo pismo
kojim uskracuje svoje usluge ministru unutrasnjih
poslova koji ga je molio za pomoc u jednom slucaju.
"Sive celije jos uvek funkcionisu - red
i metod, oni su jos uvek tu. Ali kad se povucem,
druze moj, onda sam se povukao! Gotovo je! Ja nisam
zvezda pozornice koja se deset puta oprasta od sveta.
I u svojoj velikodusnosti kazem: pruzimo priliku
mladima... Ne kazem da, ako bi metak pogodio zid
iznad moje glave, da ne bih ispitao slucaj! Covek
je naposletku ipak ljudsko bice"
Nije
proslo ni nekoliko minuta od ove njegove izjave,
Poaro iznenada ustade i podje niz stepenice u vrt.
Jedna ljupka mlada dama isla mu je u susret, kad
se on saplete i pade. Eto povoda da zapocnu razgovor.
Vec posle deset minuta ona mu je rekla: "U
poslednja tri dana, tri puta sam za dlaku izbegla
smrt..." Tek sto je izgovorila te reci
- neko je pucao na nju... Poaro je zaprepascen:
"Kakvu je grubu gresku nacinio taj ubica,
taj nesudjeni ubica, kad je pucao na svoju zrtvu
na nepunih deset metara od Herkula Poaroa..."
Toliko o njegovoj penziji... i povlacenju sa
scene...
Mlada srecnica koja je prkosila smrti zvala se
Magdala Bakli, mada su je svi znali pod nadimkom
Nik i bila je vlasnica stare vile End House kojoj
su se i Poaro i Hejstings divili posmatrajuci je
sa terase hotela. Ona je bila fanaticno vezana za
tu predivnu kucu u kojoj je povremeno boravila jer
je pripadala njenoj porodici nekoliko generacija
unazad. Sada je boravila u njoj sa prijateljicom
Frederikom i dva mladica, kapetanom Dzordzom Celindzerom
koji je ocito bio zainteresovan za nju i Dzimom
Lazarusom, bogatim plavokosim lepotanom, vlasnikom
velicanstvenog automobila koji se sjajio na suncu
pred ulazom u End House. Iscekujuci susret sa gospodjicom
Bakli ne bi li saznao nesto vise o tim nesrecama
koje su se dogodile "Poaro je bio uznemiren
poput poslovicnog macka. Citavo popodne setao je
po dnevnoj sobi, mrmljao sebi u bradu i bez prestanka
preuredjivao i ispravljao ukrasne predmete."
Poaro saznaje detalje prethodnih napada na zivot
gospodjice Bakli. Prvo je izbegla da joj teska slika
obesena iznad kreveta padne na glavu jer je ustala
koji minut pre toga, zatim se tik pored nje skotrljao
kamen sa litice dok je bila na plazi i na kraju
imala je i nezgodu sa kolima kojom prilikom je utvrdjeno
da su joj kocnice bile pokvarene... A sad jos i
napad oruzjem... Nije moglo biti sumnje. Neko je
hteo da ubije gospodjicu Bakli... "Ubedjen
sam da nam je, sto se tice tih pokusaja ubistva,
rekla sve sto je znala. Ali ima tu jos neceg sto
po njenom misljenju nema veze sa ovim. Ja bih voleo
da znam sta je to. Ja, Herkul Poaro, mogao bih da
uocim vezu tamo gde je ona ne vidi..."
"Uloviti ubicu posto je zlocin pocinjen
- to je krajnje jednostavno! Odnosno barem je jednostavno
za nekoga mojih sposobnosti. Ubica se, da tako kazem,
potpisao time sto je izvrsio zlocin. Ali ovde nema
zlocina - stavise, mi i ne zelimo da ga bude. Razotkriti
zlocin pre nego sto je pocinjen - to je zaista izuzetno
tesko... Koji god da je motiv, kao sto sam i predvideo,
on nije ocigledan. I zbog toga je nesudjeni ubica
bezbedan..."
I
pored svih mera opreza koje je preduzeo, Poaro zahteva
od gospodjice Bakli da nijednog momenta ne ostaje
sama jer ubica vreba. Ona poziva svoju rodjaku Megi
da odmah dodje kod nje u goste. Poaro je zbunjen
jer ne nalazi motiv. Gospodjica Bakli jeste potomak
stare loze i vlasnica cudesne vile, ali njen otac
joj je ostavio samo dugove tako da je kuca bila
pod hipotekom a gotovine nije imala. Toliko je bila
u novcanim problemima da je cak i jednu kucicu na
imanju izdala strancima, australijskoj porodici
Kroft ne bi li ubirala malo prihoda od njihove stanarine.
Ne - novac niposto nije mogao biti motiv za ubistvo
gospodjice Bakli. Poarou se cini da tapka u mestu...
"Dok ne vidim makar i najmanji tracak motiva
iza svega ovoga, u mrklom sam mraku... Samo da ne
saznam prekasno..." Njen jedini naslednik
bio bi dalji rodjak Carls Vajz, advokat koji je
ziveo tu, u mestu Sent Lu gde je bilo i desavanje
ove nase price. Inace, suskalo se i to da je on
bio zaljubljen u Nik, ali da ona bas i nije imala
nameru da se uda za advokata koji zivi u unutrasnjosti...
No, koji bi on imao motiv da nasledi imanje sa dugovima
kao sto je to bio End Haus...?
Ubrzo, gospodjica Bakli organizuje prijem. Njena
rodjaka Megi Bakli se gotovo ne odvaja od nje. U
luci je vatromet. Savrseno pokrice za ubicu. Jedan
momenat nepaznje i zlocin je izvrsen. Niko nije
cuo pucanj ni vrisak mlade devojke. Poaro je u soku:
"Ja, koji sam obecao zastitu, nisam bio
u stanju da zastitim. Izneverio sam. Bednik sam."
Poaro je bio zrtva takve agonije samoprekora da
je nas dragi Hejstings zaista zabrinuo za njega.
Bez prestanka je setao gore-dole po sobi, prizivajuci
kletve da mu se obruse na glavu... "Kakva
je korist od toga da imate suvise dobro misljenje
o sebi? Kaznjen sam - tako je, kaznjen sam. Ja,
Herkul Poaro, bio sam suvise siguran u sebe. Ali,
sada je nas zadatak mnogo jednostavniji - to je
zadatak koji nam je dobro poznat. Ni manje ni vise
nego lov na ubicu."
Poaro krece da istrazuje sve sto se moze istraziti, cak i stare porodicne portrete koji
vise po zidovima kuce... Interesuje se kod advokata je li bilo ponuda za kupovinu kuce...
Mozda neko zna da ona ipak ima veliku vrednost ili da je u njoj nesto sakriveno sto je
veoma vredno a sto gospodjica Nik nije znala... Raspituje se o porodici Kroft koja zivi
na imanju... Organizuje pracenje Magdalinih prijatelja... On vise nista ne ostavlja neistrazeno
i nista vise ne zeli da prepusti slucaju... Rezultate svojih istrazivanja stavlja na papir
da se ne bi desilo da je nesto propustio. Nabraja osobe koje su bile u njenom okruzenju
i za svaku naznacava priliku i motiv. Da li je postojala i neka osoba koja je za sada skrivena?
Jedno ime se ipak istice na spisku - njen rodjak Carls...
Ovo je roman sa vise elemenata zlocina, koji se
inace cesto srecu kod Agate, kao sto su zamena identiteta,
ubijanje pogresne osobe kako bi se skrenula paznja,
zatim lazno prikazano ubistvo kako bi se otkrio
pravi zlocinac... slucaj nestalog testamenta...
cak i postojanje vise testamenata u isto vreme...
Koji je od njih pravi? No, neko se izgleda previse
sali sa Poaroom...
Nismo ni sumnjali da je jedino sto mu preostaje
da iskoristi njegovo najubojitije oruzje - male
sive celije. "Hejstingse, idite da spavate,
slobodno. Ne mozete mi pomoci da mislim. To je sve
sto nameravam da radim - da mislim." Vec
je uveliko bio dan kada se Hejstings probudio. "Poaro
je jos uvek stajao tamo gde i sinoc, i to u istom
polozaju, ali mu se na licu videla promena. Oci
su mu sijale onim cudnim zelenim macjim sjajem koji
sam tako dobro poznavao" - mislio je Hejstings,
gledajuci svog prijatelja. A onda mu je ovaj iznenada
postavio tri pitanja: Zasto je mademoiselle Nik
u poslednje vreme lose spavala? Zasto je za prijem
kupila crnu vecernju haljinu kada je sama rekla
da nikad ne nosi crno? Zasto je sinoc rekla 'Ja
sada nemam razloga da zivim'?" Hejstings je
bio zapanjen. Cinilo mu se da pitanja nemaju nikakve
veze sa slucajem, ali Poaro je znao da odgovori
na ova tri pitanja resavaju misteriju!!!
Prvo pitanje na koje je Poaro nasao odgovor bilo
je zasto gospodjica Nik sada nije vise imala razloga
da zivi... Njen usputni komentar dao mu je toliko
trazeni motiv... Novac, naravno... Kako i zasto?
Pa, to ostavljam vama da otkrivate... Poaro istrazuje
po privatnim stvarima gospodjice Nik i pronalazi
ljubavna pisma koja je razmenjivala sa tajnim obozavaocem...
Hejstings je zapanjen: "Poaro! Stvarno ne
biste trebali to da radite. To nije po pravilima
igre." - "Ja se ne igram, mon ami"
rekao mu je Poaro dok mu je glas odjednom zazvucao
otresito i nepokolebljivo - "Ja lovim ubicu!"
Poaro i Hejstings odlaze na veceru sa inspektorom Dzapom iz Skotland
Jarda. Poaro je resio da ga upozna sa slucajem i
zatrazi njegovo misljenje, a usput mu je i javio
da mu proveri neke podatke. "Godinama vas
nisam video gos'n Poaro! Mislio sam da ste se povukli
na selo da gajite tikvice." - "Pokusao
sam Dzap, pokusao sam. Ali cak i kad gajite tikvice,
ne mozete pobeci od ubistva. Ja sam tu, ne krijem
se, nikad se nisam krio" - "Ne biste ni
mogli", rece Dzap, "vi ste jedinstveni.
Jednom vas covek vidi i nikad vas ne zaboravi. Ne
bih imao nista protiv da ovih dana malo popricam
sa vama. Vasi metodi mozda i jesu staromodni, ali
vam je glava zasrafljena na pravu stranu, gos'n
Poaro. Nikad niste doziveli neuspeh?" - "To
nije istina. Doziveo sam tezak poraz u Belgiji 1893.
godine. Secate se Hejstingse? Slucaj kutije cokolada."
Poaro je jos tada rekao Hejstingsu da kada mu se
god ucini da njegova sujeta uzima maha da mu samo
kaze "kutija cokolada". Medjutim kada
je Hejstings izgovorio te reci, samo minut i po
kasnije, Poaro je bio jako uvredjen... Nije mogao
da pretpostavi da ce i u ovom slucaju - jedna druga
kutija cokolada odigrati vaznu ulogu i da ce ponovo
biti i simbol njegovog promasaja ali i simbol uspeha
u resavanju ovog slucaja...
Poaro primenjuje svoju cuvenu metodu sredjivanja
misli pravljenjem kule od karata i negde pred zoru
izgledao je veoma zadovoljno i srecno. "Uvek
je namracnije pred zoru. Bilo je vrlo mracno - a
sad je svanulo!" On krece u svoju poslednju
operaciju... razmisljajuci o crnoj haljini gospodjice
Bakli i cekajuci sta ce da se desi... !!! A kad
se - desilo... Poaro okuplja sve aktere ove drame
u End Hausu i pocinje prizivanje duhova... Ko je
gledao film on zna i za radnju, tj. rasplet, ali
se isto tako seca da mu je tom prilikom kao medijum
pomogla gospodjica Lemon koja se izvrsno snasla...
Za razliku od filma, ovde je morao da mu posluzi
verni kapetan Hejstings. Pitanje za sve njih koje
se namece je - ko ce im se i zasto prikazati...
a pitanje za vas bi bilo - zasto je Poarou trebala
bas ovakva lakrdija? Ne biste verovali ako ne procitate
- resio je ne samo slucaj ubistva, nego i dva pokusaja
ubistva, vise prevara, trgovinu drogom i sijaset
toga... i naravno usput doprineo sretnom zavrsetku
jos jedne romanse... I evo, zavrsavajuci ovo pisanije
o opasnosti kod End Hausa, upravo sam se setila
jedne bajke koju sam citala u detinjstvu, a verujem
da je poznata i vama - Bajke o hrabrom krojacu...
koji je jednim potezom ubio ne jednu... nego sedam...
a sad imamo Herkula Poaroa kao junaka nekih savremenih
bajki...
***
bravenet.com
