Agatha Christie - Agata Kristi - PC Games - Murder on the Orient express

U prodaji se do kraja godine ocekuje i drugi naslov od pet PC igara koje su planirane da se objave po romanima Agate Kristi, o cemu smo vec pisali oktobra 2004. godine (procitajte tekst). Posle adaptacije romana "Deset malih crnaca" dosao je red i na "Ubistvo u Orijent Ekspresu". Slicno kao sto je i Patrick Naracott uveden u predhodnu igru kao glavni lik, ovde se srecemo sa gospodjicom Antoinette, koja ce kao sluzbenik prevozne kompanije pomagati Poarou kod resavanja ove nama dobro poznate misterije. Na zalost nece se ispuniti zelja igracima da se ogledaju u ulozi cuvenog Belgijanca i treniraju "svoje sive celije" poput njega, jer je Poaro u ovoj igrici planiran kao "sporedni" lik, kao i svi drugi likovi koji se pojavljuju. On je, naravno u vozu, ali lezi bolestan u svojoj kabini i mladoj gospodjici moze da pomogne jedino svojim savetima i idejama koje ce mu dolaziti na pamet. On ce mladu Antoinette (tj. vas) voditi kroz ovu igru. Kuriozitet je i podatak da je, sada vec cuveni Herkul Poaro, tj. David Suchet, pozajmio glas liku u igri sto ce verujemo jos vise doprineti autenticnosti ove price... Dizajneri koji su radili na njoj obecavaju nam 25 sati igranja i dobre zabave.

Neke od osnovnih postavki cuvenih kriminalistickih romana Agate Kristi, da svaki covek krije u sebi neku misteriju i da je avantura uvek tu, svuda oko nas, samo ako umemo da je uocimo, kao stvorene su za osnovu na kojoj ce se bazirati avanturisticka igra. Stoga ne cudi sto smo nakon naslova And Then There Were None ponovo dobili jednu avanturu inspirisanu radom ove cuvene spisateljice, a ovoga puta u pitanju je jedno od njenih poslednjih i, po mnogima, najuspesnijih dela, "Ubistvo u Orijent ekspresu".

Umesto Agatinog miljenika, detektiva Poaroa, u igri ste stavljeni u ulogu gospodjice Antoanet Merso, sluzbenice kompanije Orient Express, cije je zaduzenje da se pobrine da Poaro bezbedno otputuje vozom njene firme, ali i da se postara za bezbednost i udobnost drugih putnika. Medjutim, uskoro ce se ispostaviti da to nije bas jednostavan zadatak. Negde u bespucima Jugoslavije voz ce uhvatiti snezna oluja, a lavina ce zatrpati put. Kako nesreca nikad ne dolazi sama, u vozu se odigrava i ubistvo prilicno neprijatnog americkog biznismena sumnjivog porekla, koga pronalaze izbodenog u svojoj kabini. Logicno bi bilo da Poaro preuzme stvar u svoje ruke i resi slucaj, medjutim, on lezi nepokretan u svojoj kabini jer je povredio nogu prilikom naglog zaustavijanja voza. Cekati na jugoslovensku policiju da resi stvar bilo bi uzaludno, te nesrecna Antoanet, koja i sama neguje strast prema misterijama i resavanju zlocina, odlucuje da preuzme stvar u svoje ruke. Poaro je i dalje taj koji treba da razresi zlocin, medjutim na njoj je da obavi ceo,,fizicki" posao za njega - da prikuplja dokaze i otiske, ispituje i prati putnike i sIicno.

Okosnicu gameplaya cini istrazivacki rad. Antoanet mora da prisluskuje i prati putnike, da im pretura po kabinama, ukljucujuci i ispitivanje sadrzaja prtljaga, da traga za sitnim tragovima i otiscima i da se dovija pomocu raznih pomocnih predmeta u nedostatku prave detektivske opreme. lako igra obiluje jednostavnim zagonetkama, vecinu radnje cine zapravo dijalozi u kojima se od razlicitih likova saznaje vise o njihovoj proslosti, karakteru, naravima, teznjama i problemima. Kao i u vecini drugih romana Agate Kristi, svako deluje i krivo i nevino u isti mah, svako ima neke razloge zbog kojih je mogao pociniti zlocin koji se istrazuje, svako u isto vreme izaziva simpatije i sumnju... A, naravno, kako vec biva u ovakvim delima, prava istina se saznaje tek na kraju price... Konci se postepeno rasplicu, saznaje se i prava istina o ubijenom, a zlocin se lagano resava... Ovde valja napomenuti da su se tvorci igre drzali literarne osnovice u mnogo vecoj meri nego sto je to bio slucaj u igri And Then There Were None, mada su promene bile neophodne da bi se prica boIje prilagodila digitalnoj formi. Medjutim, ovaj pozitivan utisak u potpunosti je upropascen krajem igre. Ne bismo da odajemo rasplet da vam ne bismo sasvim pokvarili dozivljaj igranja, medjutim napomenucemo samo da je kraj promenjen u odnosu na roman, mozda bolje receno nadogradjen, bez ikakve realne potrebe i opravdanog razloga jer ,,Ubistvo" ima jedan od najzanimljivijih zavrsetaka u Agatinim romanima.

Sto se tice zagonetki, one se uglavnom svode na pronalazenje gomile dokaza, kao i predmeta koji ce vam u tome pomoci (na primer, da biste prisluskivali putnike, morate naci nesto sto ce vam pomoci da razaznate zvukove kroz debela drvena vrata; potrebno vam je nesto cime cete uzeti otiske stopala iz snega i slicno).Tu je i mali broj onih u kojima je potrebno pravilno kombinovati stvari iz inventara, kao i svega nekoliko zagonetki koje se vise oslanjaju na vase vijuge nego na strpljenje (otvaranje kutije sa pokretnim delovima, na primer). Ovo je s jedne strane priblizilo igru siroj publici, all je zagrizene avanturiste ostavilo bez pravog izazova. Uopsteno gledajuci, igra je previse laka i cesto postaje monotona jer je potrebno prikupiti istu stvar od gomile ljudi (skupljanje pasosa od svih putnika, na primer), a skoro sve se desava u istom ambijentu sve vreme.

Kad vec pominjemo ambijent, sa estetske strane igra izgleda prilicno fino, sa posebno lepo osmisljenim enterijerima. Vecina igre se ipak odvija u istom prostoru (vozu) tako da cete se uglavnom stalno vrteti pojednim te istim prostorijama. Pojedini izleti izvan voza malo osvezavaju opsti utisak, pri cemu je posebno lepo uradjena pocetna lokacija u lstanbulu, medjutim njih ima veoma malo te vam monotonija jednostavno ne gine. Ipak, cela prica je takva da se tesko moze zameriti tvorcima igre zbog ovakvog izbora ambijenta. Objektivnu zamerku mogli bismo uputiti dizajnu likova, tacnije izrazima njihovih lica koji su povremeno cak i komicni. Mozda je ovo samo subjektivni utisak, ali glavna junakinja, a i neki drugi Iikovi sve vreme na licu imaju izraz kao da su zgadjeni svime oko njih. Opsti utisak popravlja zaista odlicna glasovna gluma koja sjajno olicava najrazlicitije karaktere i nacionalnosti Ijudi koji su se nasli u vozu.

Nazalost, iako ima dosta dobrih strana i moze lepo da vam zaokupi paznju na neko vreme, igra Murder on the Orient Express jednostavno ne odskace od proseka. S jedne strane, kao podloga je iskoriscena sjajna prica za avanturu, ali je neshvatljiva odluka onih koji su prilagodavali scenario igri da promene neke bitne delove (ovde pre svega mislimo na nadogradnju zavrsetka). S druge strane, sakupljanje dokaznog materijala i intervjuisanje mogucnih osumnjicenih ili ocevidaca jeste veoma zabavno, ali ne kada se ista stvar ponavija mnogo puta te se otegne unedogled. Mozda je ovo bio pokusaj tvoraca da produze trajanje igre, medjutim time su samo kod mnogih izazvali zelju da se igranje sto pre zavrsi. lpak, pre svega zbog lepo docarane atmosfere, nekoliko zanimljivijih zagonetki i lepo prilagodjenih dijaloga, ,,Ubistvo u Onijent Ekspresu" svakako vredi preci. Ako nista drugo, onda barem da se malo opustite od igara brzog tempa…

Jovana Ercic

Walkthrough kroz ovu igru mozete potraziti na jednom od sledecih linkova:
http://www.gameboomers.com/wtcheats/pcAa/agathachristieOrientExpress.htm
http://www.gamefaqs.com/computer/doswin/data/932724.html