|
Breme, ili u ovom slucaju
breme ljubavi - donosi nam pitanje - da li je teze
voleti ili biti voljen i koliko je ljubav koju primamo
za nas ipak obaveza da na odredjeni nacin odgovorimo
ili makar uspesno balansiramo...
Lora Frenklin je bila cudno dete... Jos na krstenju
svoje sestre Sirli imala je zelju da ta beba umre
isto kao sto je umro Carls njen stariji brat koga
su otac i majka obozavali. I sad je opet imala utisak
da obozavaju Sirli i pozelela je da rasiri svoje male
ruke u kojima ju je drzala i da se to sicusno stvorenje
razbije o kamene ploce crkve... Ona je bila tiho,
dosadno, nezeljeno drugo dete koje je doslo na svet
suvise brzo posle prvog. Kako je rasla osecala je
da su prema njoj samo ljubazni ali da su Carlsa voleli...
Kako su svi vise voleli Carlsa tako je Lora resila
u svojoj maloj glavi da vise od svih drugih voli sebe...
a onda je Carls umro od decije paralize i Lora je
zamisljala prizore pune neznosti i osecanja koje dobija
od svojih roditelja a koji su malo verovatni kada
su oni bili u pitanju... Iako im je sada bila jedino
dete znala je nagonski da je nikada nece voleti kao
Carlsa. A onda se rodila Sirli. Jedinog pravog prijatelja
imala je u gospodinu Baldiju koji je bio profesor
na obliznjem univerzitetu i prijatelj njenog oca koji
je cesto dolazio u njihovu kucu ali i za vecinu ljudi
iz svog okruzenja prilicno neobican, cudnog, nekonvencionalnog
ponasanja, usamljenik, nezenja i dzangrizalo...
Jednom prilikom, vracajuci se od posete profesoru
Baldiju, mala Lora je svratila do crkve, zapalila
svecu i zamolila Boga da dopusti njenoj maloj sestri,
jos uvek bebi da ode u raj... Stigavsi kuci tiho je
sapnula kraj Sirline kolevke: "Uskoro ces videti
Carlsa..." Posle nekoliko nedelja dok su otac
i majka bili odsutni jedne noci je buknuo pozar. Zapalilo
se i izgorelo celo jedno krilo zgrade. Lora je iz
pozara spasila bebu Sirli puzeci preko krova i rizikujuci
svoj zivot... Posle svega sto je napred receno, logicno
sledi pitanje - zasto? Sutradan, Lora je sedela pored
Sirline kolevke svecano govoreci profesoru Baldiju:
"Nikada necu dozvoliti da bude povredjena, nikada.
Celog zivota brinucu se o njoj..."
Dvadeset godina kasnije Sirli se vracala kuci sa partije
tenisa i razmisljala o kuci i o domu o lepim i ugodnim
stvarima koje su je okruzivale iako ih nije zelela
i iako se nije ni trudila da ih dobije - sve te lepe
stvari su je u stvari pritiskale. Pocela je da ih
oseca kao breme... Za to vreme, dvadesetosmogodisnja
Lora razgovara sa osamdesetogodisnjim Baldijem o muskarcima
i o tome zasto se ne uda... Baldi joj govori: "Ti
zelis da volis - ne da budes voljena - i usudjujem
se da kazem da tu ima necega. Biti voljen je opterecenje."...
Uskoro je Sirli upoznala jednog mladica i uz dosta
Lorinog protivljenja i premisljanja dobila dozvolu
da se uda... Ali, Lora je brinula i dalje o Sirli
a Baldi je brinuo o Lori... Lora je odivek bila ta
o kojoj je on brinuo...
Ubrzo, Sirli u braku ima prve vece probleme? Sme li
Lora da se umesa? Sme li Sirli da umesa Loru? Jedno
zna - ona se nikada nece razvesti od svog muza. Ona
je njegova zena. Sirlini problemi su sve veci a muz
joj zbog ozbiljne bolesti uskoro dospeva do bolnice...
Lora odlazi kod Sirli da bi brinula o njoj. Ponovo...
Da li je ikada i prestajala...? Pred put, Baldi joj
govori: "Lora, ti lako padas na srceparajuce
price. Onom ko sazaljeva samog sebe nisi potrebna
jos i ti da ga sazaljevas. Samosazaljenje je prakticno
zanimanje sa punim radnim vremenom..." Uskoro,
Sirli se sa muzem invalidom vraca kuci kod Lore. Pocinju
zajednicki zivot. Lora koja voli Sirli i Sirli koja
je voljena i Sirli koja voli svog muza i njen muz
koji je voljen i njen muz koji voli samo sebe... Toliko
likova a samo troje ljudi u kuci... Ubrzo se desava
tragedija...
Posle nekog vremena radnja se prebacuje na egzoticno
ostrvo gde doktor Luelin Noks upoznaje tajanstvenu
mladu Engleskinju koja se pocesto druzi sa casom brendija.
Njen muz, ser Ricard Vajlding je cuveni pisac i imaju
jako veliko imanje na ostrvu. Luelin je tu dosao da
se odmori od sveta i trebalo mu je neko mesto gde
ga niko nece prepoznati. On je bio sirom sveta poznat
kao medijum. Oseca strahovit poriv da razgovara sa
mladom zenom i da je upozori na nesto sto ce joj se
desiti. "Primetio je koliko je mlada. Ne samo
mlada po godinama, vec mlada u smislu nezrelosti.
Kao da je normalni razvoj ruzinog pupoljka zaustavio
mraz - i dalje je izgledao normalno, ali se, u stvari,
dalje nece razvijati. Nece ni vidljivo uvenuti. Jednostavno
ce, posle izvesnog vremena, pasti na tle, neotvoren..."...
Luelin je upoznaje, sve cesce se srecu i razgovaraju.
Ubrzo upoznaje i njenog muza i ovaj deo knjige je
prepun rasprava o zivotu uopste i prepun dobrih misli
i recenica koje bi trebalo citirati i zapamtiti, za
sta je ovaj prostor ovde jednostavno mali, sto je
samo jos jedna preporuka da ovu knjigu obavezno procitate
ako vam dodje do ruke...
U tim razgovorima Luelin se vraca u svoje detinjstvo
i jos jednom kroz pricu sa ser Ricardom prolazi svoj
zivot od sasvim normalnog detinjstva i mladosti i
periode kada su prvi put pocele da mu se javljaju
vizije o ljudima i dogadjajima oko njega... Tri jake
vizije koje je imao na samom pocetku ticu se samo
njega. Dve su se vec desile i obelezile su na neki
nacin njegov zivot... U trecoj viziji on vidi mladu
zenu, plamen vatre iza nje i veliku kamenu crkvu...
Mi znamo: Lora ili Sirli... To je ta veza... Ali on
ne zna...
Posle petnaest godina bavljenja "prenosenjem
poruka" i drzanjem na hiljade predavanja sirom
zemlje i sveta on se toliko izmorio i propao i fizicki
i psihicki. Doktori su mu zabranili da se bavi istim
poslom i da ce ga to ubiti... Dugo se lecio po sanatorijumima
dok nije stigao na ovo ostrvo.... i sada i ne znajuci
i dalje radi isti posao pokusavajuci da spasi sebe
ali i zenu ser Ricarda Vajldinga. Ko je ona i kakve
veze imaju ove dve naizgled nepovezane price i kako
ce se Lora sresti sa Luelinom i kakve ce to posledice
imati po njihove zivote... saznacete iz ovog odlicnog
psiholoskog romana neprevazidjene Agate Kristi...
Sta su znacile Baldijeve reci koje je na samrti uputio
Lori: "Nije trebalo da se mesas..." i zasto
uvek mislimo da znamo sta je najbolje za druge...
Koliko poznajemo ljude oko nas, pa cak i ako su nam
zaista bliski...? Da li smo svesni toga da svako od
nas drugacije vidi jednu istu osobu...? Da li neko
u cetrdesetoj godini zaista moze da zapocne sasvim
novi zivot izgradjujuci drugacije odnose i menjajuci
svoj pogled na svet...? "Osmehnula mu se. Osetila
je njegovu ljubav i brigu. Bila je zeljena, onako
kao sto je u detinjstvu zudela da bude zeljena. I
iznenada, gotovo neprimetno, ramena joj se malo opustise,
kao da je neko breme, lako breme, ali ipak breme,
bilo spusteno na njih. Prvi put je osetila i shvatila
tezinu ljubavi..."
Procitajte komentare ostalih ljubavnih
romana
Nezavrseni
portret
Odsutan u prolece
|
bravenet.com
