Evo je pred nama ponovo Agata Kristi
- ne ona koju poznajemo - vec ona koja to stvarno
jeste. Neponovljivo i na jedinstven nacin opisana
je tragedija genija koji tek na polovini svog zivotnog
puta otkriva svoj profesionalni poziv i njegov pokusaj
da u jednom momentu ima sve - uspeh u karijeri,
pokusaj da od propasti sacuva "Velmosku patiju"
(citaj "Ashfield") i da ostvari i sacuva
pravu ljubav... Ne - on ne zeli tek nesto od toga.
On zeli sve!!! Cega ce morati da se odrekne?
U jednom momentu on ce na dohvat
ruke imati sve a onda ce se svega odreci, necega
svesno a necega ne, tek pred nama je izuzetan roman
o traganju za smislom zivota. To je onako ukratko,
najopstije sto se moze reci, jer ovaj odlican roman,
mada na sredini malo razvucen, na poslednjih stotinak
stranica vas prosto mami svakom recenicom da citate
i dalje i ne ispustate ga iz ruke bas kao ni njene
detektivske romane na koje ste navikli. U svakom
slucaju preporucujem za citanje i posle romana "Nedovrseni
portret" koji je i dalje moj favorit kada su
u pitanju njeni psiholoski romani, smatram ga najkompletnijim
romanom.
Na pocetku knjige Agata je napisala:
"Uspomeni na mog najboljeg i najiskrenijeg
prijatelja - moju majku". Nas junak knjige,
mali, a kasnije i veliki Vernon Dejr nije bas voleo
svoju majku. Dobro, ne mozemo to bas tako nazvati
- jednostavno on nije voleo njenu ljubav prema njemu
koja ga je gusila i sputavala. Uzasavao se njenih
poljubaca i zagrljaja koji su ga stezali... ali
ju je u sustini voleo. Kad je odrastao, kako je
jednom prilikom rekao - nije bas imao zelju da je
vidi, ali je zeleo da zna da je dobro i da je srecna...
On je bio ljubazno, fino vaspitano dete i sve je
prihvatao mirno bez protivljenja ali se od malih
nogu bunio ne prihvatajuci sa radoscu bilo kakav
fizicki kontakt sa svojom majkom.
Imao je (bas kao i Agatha) svoje
malo carstvo - deciju sobu i veliki vrt i svoju
Dadilju koja je za njega bila isto sto i Bog i izmisljene
drugare u igri za koje je samo on znao, pre svega
Gospodina Grina, Pudlicu i Vevericu... A onda je
spoznao strah, pravi veliki strah od Zveri... Bila
je crna i velika sa velikim belim zubima. Nema veze
sto je stajala u velikom salonu i sto su je svi
zvali "klavir". To je za njega bila Zver
koja ispusta grozne zvuke... Nikada nije hteo da
sedne za klavir i da uci da svira. Plakao je i otimao
se. Prestali su da ga teraju. Setimo se samo kako
je i Agatha sama imala strah od javnih nastupa kada
bi trebala da nesto izvede na klaviru. Kako je napisala
u svojoj "Autobiografiji" jednom se cak
i razbolela pred jedan javni nastup samo da ne mora
da svira pred drugima.
Jednom, dok je jurio po vrtu i okolnoj
sumi, Vernon je kroz granje ugledao Zver (radnici
su podizali klavir sa spoljne strane kuce do salona
na spratu)... Ubedjen da ga "Zver" juri
i da ce ga prozdrati ako ga stigne, poceo je besomucno
da trci. Pao je i polomio nogu. Mesecima ga je negovala
sestra Frensis koju ce pamtiti do kraja zivota i
dane provedene sa njom kao najdraze u detinjstvu.
Tada mu je rekla: "Ti si pobegao, sto
je stramota, zar ne? Mnogo bi bilo bolje da si ostao
i gledao. Uvek je najbolje gledati. Posle mozes
da bezis - ali obicno to covek vise ne zeli. Stvari
nikada nisu tako strasne kada su ispred nas, nego
kada su iza. Upamti to. Svet izgleda strasno kada
ti se nalazi iza ledja i kada ga ne vidis. Zato
je najbolje okrenuti se i suociti sa tim stvarima
- tada obicno shvatis da tu nema niceg strasnog..."
Vernon je i po osobinama i izgledom
vise licio na oca, ali je obozavao i majcinu crvenozlatnu
kosu koja se presijavala na suncu. Mojra je licila
tada na bica iz njegove knjige bajki. Samo tada
ce ona biti njegova majka, ona koju voli i koju
obozava.
Onda je njegov otac iznenada morao
da ih napusti. Tada ce Vernon shvatiti tako malo,
ali ce mu kasnije biti jasno da je otac bio slaba
licnost i da nije mogao da se odupre carima drugih
zena... Bile su tu prvo njihova sluzavka Vini, a
zatim i sestra Frensis... Njegova majka je zahtevala
da on ode. Ne birajuci reci svadjala se sa ocem,
cak i pred njim. Ona nije zelela razvod - jer u
stvari nije htela da mu da slobodu i mogucnost da
bude sretan daleko od nje sa nekom drugom zenom.
Ona je samo htela da ga skloni od Vernona. Njegov
otac Volter je sve vise bio van kuce. Dolazio je
tek na spavanje.
Njihova kuca i posed, "Velmoska
opatija" bila je stotinama godina u posedu
oceve familije i njegovoj majci nije znacila nista.
Kada je njegov otac odlazio na ratiste u Juznu Afriku,
Vernon je imao sedam godina. Otac ga je odveo do
rusevina starog zamka na imanju i ispricao mu pricu
o "Velmoskoj opatiji" i rekao mu da ce
ona pripasti njemu ako on pogine u ratu. Volter
je tada vise nego ikada bio svestan saznanja da
je upravo "Velmoska opatija" bila uzrok
tragedije u njegovom zivotu. Ne bi li je sacuvao,
ozenio se Mojrom koja je bila bogata naslednica.
A ona se udala za njega iz ljubavi. Mali Vernon
tada nije znao da ce isti problemi mnogo kasnije
muciti i njega.
Kada je njegov otac Volter otisao,
Mojra se jos vise vezala za malog Vernona neprestano
ponavljajuci da je on samo njen i da ga nikad nece
pustiti da ode od nje... Medjutim, Vernon je prvo
otisao u skolu dolazivsi kuci samo za raspust. Onda
su stigle vesti da je otac poginuo. Zbog smanjenih
prihoda, on i majka morali su da napuste "Velmosku
opatiju" i da je izdaju drugima. Preselili
su se u blizinu majcinog brata Sidnija koga Vernon
nije uopste voleo. Sreca je da je on tada isao u
skolu i da ga nije puno sretao... Posle je dosao
koledz i on se sve vise udaljavao od majke...
Jos iz vremena detinjstva i zivota
u "Velmoskoj opatiji" on vuce poznanstvo
sa svojom rodjakom Dzozefinom, komsijom Sebastijanom
Levinom, Jevrejinom i malom Nel Vereker...
Godine su prolazile. Dzozefina je
izrasla u mladu buntovnu umetnicu koja je prezirala
muskarce ali uvek bila "ocarana" nekim
od njih posebno ako je bio "gubitnik",
Levin je nasledio talenat svojih predaka za zgrtanjem
novca i bio potajno usput zaljubljen u Dzozefinu,
Vernon je ziveo za dan kada ce napuniti 21 godinu
i vratiti se u svoju "Velmosku opatiju"...
Jos uvek je lutao trazeci smisao svog zivota. Jedino
sto je znao bilo je da - mrzi muziku - ali nikome
nije mogao da objasni zasto...
Njih troje su prakticno bili neraskidivi.
Zavrsili su isti koledz... Izgubili su svaki trag
o Nel Vereker... A onda se ona pojavila sasvim slucajno,
odrasla i prelepa - ocarala Vernona... Jos nesto
se pojavilo u njegovom zivotu istovremeno kad i
Nel... Bila je to muzika - muzika koju je prezirao,
koju je mrzeo, koja mu je stvarala mucnine... U
jednom momentu nije mogao da izbegne odlazak na
jedan koncert. Vratio se sa koncerta drugaciji.
"Izgledao je osamuceno, kao neko ko je
preziveo strasan potres. Prvi utisak pokazivao je
da se daljina gde je on trenutno, nije mogla premostiti
samo pukim recima..." Dzozefini i i
Sebastijanu objasnio je da je na tom koncertu postao
svestan lepote muzike. Bio je suocen sa njom, nije
mogao da pobegne. Zastao je i oslusnuo, bas kao
sto ga je u detinjstvu savetovala sestra Frensis...
Od tada pa do kraja romana pratimo
Vernonovu borbu da stvori svoje remek delo, zadrzi
svoju Nel i sacuva u svom vlasnistvu "Velmosku
opatiju"...
Uz male uzlete do kraja zivota ce
ga sustizati neuspesi... Imace svoju Nel, cija majka
je imala ambiciju da je bogato uda. Nel je bila
zaljubljena iskreno u Vernona odbijajuci sve druge
prosce ali je videla i kako bedno zive njene drugarice
koje se nisu bogato udale... pitajuci se "Da
li tako izgleda neizbezan kraj? Da li siromastvo
ubija ljubav?"... Ona je ubedjena da
ce sa njom i Vernonom biti drugacije ali odlaze
vencanje iz dana u dan...
Vernon i dalje pise "operu svog
zivota"... Napunivsi dvadeset i jednu godinu
saznaje da je "Velmoska opatija" u velikim
dugovima i da moze postati njegova tek kad otplati
hipoteku. Da bi smanjio troskove koji se gomilaju
prinudjen je da nastavi da je izdaje i dalje...
i sanja o tome da ce jednog dana zaraditi dovoljno
novca i da ce moci da otplati hipoteku...
Nelina majka i dalje im ne da pristanak
da ozvanice svoju vezu... dok Nel ne bude sigurna
da je to ono sto zeli... a Nel se preterano ne zuri
cekajuci da Vernon napravi karijeru... Vreme prolazi,
on resava da napusti muziku i prihvati posao koji
mu nudi ujak Sidni u njegovoj fabrici misleci da
ce tako pre postici uspeh i da ce tako zadovoljiti
i Nel i njenu majku... Ali on samo postaje taj koji
je nezadovoljan...
U medjuvremenu krecuci se u umetnickim
krugovima, Vernon upoznaje Dzejn, mladu opersku
pevacicu, doduse stariju od njega desetak godina,
ali jako privlacnu, samosvesnu zenu i ubrzo pocinje
sve cesce da se vidja sa njom... U pocetku ju je
mrzeo jer ga je posle samo pola sata poznanstva
poznavala bolje nego sto on sam sebe zna. Rekla
mu je:"Zelite da zivite u kuci svojih
predaka, da se ozenite zenom koju volite, da se
obogatite i postanete veliki kompozitor. Usudjujem
se da kazem da cete mozda uspeti u jednoj od tih
stvari, i to samo ukoliko joj posvetite celokupnu
paznju. Malo je verovatno da cete sve to postici.
Zivot nije roman koji mozete kupiti za peni..."
Ona mu nudi resenje i Vernon sa uzasom
shvata koliko je ona pravu. On moze da zadrzi "Velmosku
opatiju" ako se bogato ozeni. To ce i uspeti
ako dovoljno dugo bude radio za ujka Sidnija. Ozenice
jednu od njegovih cerki... On moze imati i Nel Vereker
do kraja zivota ako resi da proda "Velmosku
opatiju"... On moze imati uspeha i u muzici
samo ako prestane da misli o zemaljskim stvarima
koje ga opsedaju, o kuci, o Nel... On je uzasnut
- nista od toga nece da uradi. Nikada... Vise mu
se dopadalo da misli da je zivot bajka i da ce sve
vec nekako srediti...
Nel saznaje da se Vernon vidja sa
Dzejn i pomalo ljubomorna odlazi kod nje da je upozna.
Dzejn joj otvoreno kaze da ce izgubiti Vernona ako
ga ne prihvati takvog kakav jeste ali i to da ce
ona takva kakva jeste sa njim uvek biti nesrecna
imajuci tek tu i tamo trenutke srece...
Vernonova opera je privedena kraju
ali Nel se i dalje boji zivota u siromastvu sa njim.
Pise mu pismo i trazi od njega da sacekaju jos sest
meseci... On odlazi kod Dzejn i razgovarajuci o
Nel ona pokusava da ga urazumi i da mu objasni da
nije samo ljubav dovoljna... jer su oni sasvim razliciti...
Njemu, koji ima duhovnu preokupaciju muzikom je
sasvim svejedno kako zivi ali je Nel vezana za spoljni
svet, za haljine i izlaske i nije spremna toga da
se odrekne zarad ljubavi ziveci samo za njega koji
s druge strane zivi za muziku...
Njegov bogati prijatelj Sebastijan
resava da finansira njegovu operu "Princeza
iz zamka"... On srecan, zuri kuci ali tamo
zatice Nelino pismo u kome ga ona obavestava da
je resila da se uda za drugog. Ona ga i dalje voli
ali ce sa Dzordzom Cetvindom biti bezbedna... On
u magnovenju stize do Dzejninog stana i resava da
ostane sa njom...
Vernonov zivot se menja iz korena.
Pocinje da pije, nezainteresovan je za muziku...
Njegova majka moli Dzejn da ga ostavi na miru i
da prestane da mu unistava zivot govoreci joj da
je ona kriva za sve sto se desava "njenom malom
decaku..." Premijera Vernonove opere je prosla
nezapazeno, a zatim izbija rat... Nel Vereker ipak
dolazi kod Dzejn u potrazi za Vernonom. Ona ne zna
da su njih dvoje zajedno ali ga vec danima ne nalazi
kod kuce... Kaze joj da mora da ga moli za oprostaj,
da se lose ponela prema njemu i da mora da ga vidi...
Vernon se pojavljuje, sve joj oprasta i oni se vencavaju.
Nel je postala druga osoba od kako su se vencali
"Zracila je prikrivenim sjajem. Mozda
je bila tisa nego ranije, pa ipak nekako zivlja.
Njih dvoje su bili srecni zajedno, i niko ko bi
ih video ne bi u to posumnjao. Cesto su gledali
jedno u drugo, i kada su to cinili, moglo se osetiti...
nesto je strujalo izmedju njih... tanano, skoro
nevidljivo, ali ipak prisutno..." Vernon
kao dobrovoljac odlazi u rat a Nel pocinje da radi
kao medicinska sestra u Crvenom Krstu... a onda
stize telegram u kome je obavestavaju da je poginuo...
i da ce biti sahranjen u Francuskoj.
Nel odlazi u "Velmosku opatiju"
gde ce se sluziti pogrebna misa za Vernona. Kao
i njegov otac koji je sahranjen u Juznoj Africi,
ni Vernon sada nece pocivati u velikoj porodicnoj
grobnici... Svi se okupljaju na sluzbi. Tu su i
Dzozefina i Dzejn, Sebastijan, ujak Sidni, Vernonova
neutesna majka... Nel saznaje da joj je Vernon testamentom
ostavio "Velmosku opatiju". Uskoro, pritisnuta
bolescu i nemoci da izadje na kraj sa troskovima
zivota ona odlucuje da uradi dve stvari - da se
ipak uda za Dzordza Cetvinda i da proda "Velmosku
opatiju" koja joj je samo donosila probleme
sa racunima...
Medjutim, kao i u detektivskim romanima
Agate Kristi, tek smo na pola romana kada se desava
veliki preokret koji cu vam radi zanimljivosti citanja
do kraja ispricati sto krace mogu: "Velmosku
opatiju" ce kupiti bas Dzordz Cetvind i poklonice
je Nel kao vencani poklon a mnogo godina kasnije
ce se ispostaviti i da Vernon nije poginuo... Greske
su tih ratnih godina bile moguce jer je puno ljudi
ginulo na frontu... Upao je u zarobljenistvo, uspeo
da pobegne preko holandske granice, tu je doziveo
saobracajnu nesrecu zbog koje je izgubio pamcenje...
Pojavljuje se u Engleskoj mnogo godina kasnije sa
drugim identitetom. Ne seca se ni Nel, ni "Velmoske
opatije" a opet se igrom slucaja pojavljuje
tamo jednog popodneva kao vozac jednog poslovnog
coveka koji dolazi Cetvindu u posetu. On ima nejasan
utisak da mu je sve to odnekud poznato a onda je
ugledao i Nel... koja je trceci pobegla od njega
kada ga je videla... A on nije znao zasto...
Sebastijan i Dzejn ga uskoro pronalaze
i malo po malo pokusavaju da mu povrate pamcenje...
On odlazi kod Nel i razgovara sa njom... ona mu
govori jednu veliku laz zbog koje on resava da je
zauvek ostavi svestan da gubi i nju i "Velmosku
opatiju"... a sve mu je bilo na dohvat ruke...
I Dzejn stize u posetu Nel dajuci joj poslednju
sansu da ispravi svoju gresku i da Vernonu prizna
da ga je slagala ili ce ga ona uzeti zauvek... Nel,
bez obzira na sve ne zeli da Vernona prepusti toj
zeni ali ne zeli ni da se odrekne luksuza koji je
u pravom smislu reci osetila sa Cetvindom... Igrom
slucaja ne stize da se vidi ponovo sa Vernonom i
on odlazi sa Dzejn u Rusiju... Prolaze godine i
on u pismima Sebastijanu pise koliko je sretan...
ali u njemu nema vise duse... on vise ne moze da
komponuje... Posle nekoliko godina on i Dzejn vracaju
se brodom i na putu dozivljavaju nesrecu... Vernon
je stavljen pred poslednje iskusenje u zivotu i
opet bira pogresan put...
Genijalna prica o genijalnom
coveku koji je do kraja svog zivota ostao veliko
dete. Od svih Dzejninih pravaca koje mu je nudila
izabrao je onaj poslednji da izgubi sve i da ostane
sam sa svojom muzikom i da se suoci sa "Zveri"
od koje je bezao celog zivota ziveci kao kukavica...
bravenet.com
