Nadam se da necu krsiti autorska prava ako vam, predstavljajuci
vam ovaj naslov, prenesem deo iz knjige naslovljen
kao "Postscriptum".
. § ..
Poglavlje koje sledi preuzeto je iz knjige Carlsa
Ozborna, Zivot i zlocini Agate Kristi (The Life and
Crimes of Agata Christie). Prvobitno objavljena 1982.
godine, a prosirena i dopunjena 1999. godine, Ozbornova
knjiga predstavlja detaljan hronoloski pregled dela
Agate Kristi, svakog romana i pozorisnog komada ponaosob,
zajedno sa dogadjajima koji su obelezili njen zivot
u tom vremenskom razdoblju. Ovo poglavlje nudi zapanjujuca
zapazanja o nastanku komada Neocekivani gost (The
Unexpected Guest)
Neocekivani gost (The Unexpected Guest)
Komad iz 1958. godine
Misolovka (The Mousetrap) je 12. aprila 1958. godine
dozivela svoje 2239. izvodjenje, i tako postavila
rekord najduze igrane predstave u Londonu. Da bi proslavila
obaranje rekorda, Agata Kristi je predstavila Ambassadors
Theatru posebno pripremljenu misolovku. Bila je, naravno,
zadovoljna cinjenicom da je njena Misolovka oborila
sve rekorde, i mora da je gajila velike nade za svoj
novi komad koji je visoko cenila. Bio je to komad
Presuda (Verdict) koji je Piter Sanders postavio u
Strand Theatru 22. maja. No, Presuda je dozivela neuspeh
i predstava je prestala da se prikazuje vec sledeceg
meseca, 21. juna. Nesalomiva gospodja Kristi je izjavila:
"Na kraju krajeva, drago mi je da se dopala Tajmsu",
i odmah se bacila na pisanje novog komada koji se
zvao Neocekivani gost. Komad je zavrsila za cetiri
nedelje, i Piter Sanders ga odmah postavlja na scenu.
Novi komad igran je nedelju dana u bristolskom pozoristu
Hippodrome, a potom premesten u Duchess Theatre u
londonskom vest endu. Predstava je tokom osamnaest
meseci imala 604 izvodjenja.
Mozda bi se neocekivani gost mogao opisati kao demistifikovano
zagonetno ubistvo preruseno u netajanstveno, koje
pocinje kada stranac - 'neocekivani gost' iz naslova,
po gustoj magli ostane na putu, kola zaglavljenih
u jarku, blizu obale u juznom Velsu i nabasa na kucu
gde nalazi zenu kako, sa revolverom u ruci, stoji
iznad tela svog mrtvog muza, Ricarda Vorika, priznajuci
da je pocinila ubistvo. On odlucuje da joj pomogne,
i zajedno izmisljaju pricu i dalji plan.
Ispostavlja se da je zrtva (invalid u kolicima) bila
krajnje neprijatna licnost i sadista; izvan kruga
njegove porodice postoje i drugi koji bi mu rado dosli
glave da im se pruzila prilika, povrh svega otac deteta
koje je dve godine ranije u saobracajnoj nesreci Ricard
Vorik, vozeci nepazljivo i verovatno u pijanom stanju,
usmrtio. Kako radnja odmice, sve vise raste mogucnost
da Lora Vorvik nije ubila svog muza, ali i da mozda
stiti nekog drugog. Ricardovog mladjeg polubrata,
mentalno retardiranog, neuravnotezenog i potencijalno
opasnog? Svog ljubavnika, Dzulijana Ferara, kandidata
na izborima za Parlament? Vorvikovu majku, konzervativnu
u savesnu staricu koja zna da joj do kraja nije ostalo
jos mnogo? Ili, opet, oca ubijenog decaka?
Policajci koji vrse istragu, pojavljuju se u prvom
cinu, u II sceni - sarkasticni inspektor i poetski
nastrojen mladi narednik koji citira Kitsa. Pred kraj
drugog cina, tj. celog komada, oni otkrivaju i hvataju
pravog ubicu. No, da li su u pravu? Buduci da je ovo
misterija Agate Kristi, na samom kraju drame ceka
nas jos jedno uzbudjenje. Da li je moguce da gospodja
Kristi dozvoljava ubici da porodje nekaznjeno? Ako
je tako, mozda pravi razlog lezi u tome sto ona ubistvo
Ricarda Vorika posmatra kao opravdanu odmazdu?
Kroz lik Majkla Starkvedera, 'neocekivanog gosta',
gospodja Kristi iznosi tvrdnju: "Muskarci su
stvarno osetljiv pol, zene su promucurnije. Muskarac
ne moze preuzeti ubistvo na sebe. Zena moze, i te
kako."
Lik ubijenog, kako ga je opisala njegova zena, zasnovan
je bar delom na nekome koga je Agata Kristi veoma
dobro poznavala. Evo sta Lora Vorvik kaze opisujuci
jednu notornu naviku njenog bivseg muza: "Onda
bi sirom otvorio francuske prozore, i sedeo zureci
napolje, sve dok ne ugleda sjaj macjih ociju, ili
zalutalogzeca, ili psa, ili bilo cega, nije ni bitno.
Naravno, u to doba nema mnogo zeceva. Ta bolest -
kako bi je nazvali - opsesija ili sta god - svodila
se na ubijanje tih stvorova. Ali, najvise je pucao
u macke. Gadjao ih je preko dana. I ptice, isto tako...
Kada je jedna zena prikupljajuci potpise za seosku
proslavu jednog dana dosla kod nas... Dok je ona,
silazeci niz put, odlazila - Ricard je pucao levo
i desno od nje. Isprepadala se kao zec, govorio je.
Urlikao je od smeha, dok nam je pricao o tome. Secam
se da je rekao kako je njena debela straznjica podrhtavala
kao zele. Ali ona je zbog toga otisla u policiju,
pa je ispala strasna gungula."
A evo kako Agata Kristi, u svojoj autobiografiji,
opisuje njenog brata Montija, koji je pred kraj zivota
postao invalid: "Kako se Montijevo zdravlje poboljsavalo
bio je sve veci problem brinuti se o njemu. Da bi
ubio dosadu izabrao je za zanimaciju da puca kroz
prozor iz revolvera. Putujuci trgovci i neki gosti
koji su posecivali majku poceli su da se zale. Monti
je bio nepokolebljiv - na to se uopste nije obazirao.
'Neka stara smesna usedelica isla je niz drum klateci
zadnjicom. Nisam mogao da odolim - pucao sam jednom
- dvaput levo i desno od nje. Svega mi, da si samo
mogla da vidis kako je trcala...' Neko se zalio i
dolazila nam je policija."
Neocekivani gost je Agatino originalno delo, ne samo
zato sto ga je ona napisala, niti zbog toga sto da
nije dramatizovao neko drugi po Agatinoj pripovetci
ili duzoj prici, vec zato sto je, poput Paukove mreze
(Spider's Web), a za razliku od Misolovke ili Svedoka
optuzbe (Witness for the Prosecution), po ideji sasvim
nov, dakle, ne komad radjen po sablonu nekog njenog
ranijeg dela. Ovaj komad je, zapravo, jedno od njenih
najboljih ostvarenja, vrlo napetog i efektnog dijaloga,
sazetog i nicim suvisnim opterecenog zapleta, sa dosta
iznenadjenja. Uzgred, on pokazuje duboku istinu -
da videti ne znaci i verovati.
Drama je na scenu prvi put postavljena 1958. godine
i kriticari su bili jednoglasni u odusevljenju. Mnogi
su izdvajali uspeh nove Agatine drame poredeci ga
sa nedavnim neuspehom presude: "Posle neuspeha
poslednjeg komada Presuda", pisao je Dejli Telegraf,
"u nekim krugovima mogli su se cuti predlozi
kako bi trebalo angazovati Skotland Jard da pronadje
ko je ubio Agatu Kristi. Ali Neocekivani gost, postavljen
na sinocnoj sceni Duchessa pracen odjecima koji su
se digli oko neuspeha predhodnog komada, ukazuje da
telo jos odaje znake zivota. Sahrana njene reputacije
vestog stavraoca trilera sigurno je preuranjena."
Londonski Gardijan iznosi kritiku u obliku reportaze:
"Samo sedam nedelja posto je poslednje ostvarenje
Agate Kristi izvizdano na sceni, starica od sezdeset
set godina (sic) sinoc se definitivno vratila u londonsko
pozoriste. Imala je novu zagonetku. Spremnu. Sedela
je izvan ljubopitljivog kruga publike, bledog lica
i puna zebnje... Ali ovoga puta nije bilo zvizduka.
Nikakvih grubih prekida. Na kraju je zacula aplauz
slican onom koji je dobio njen komad Misolovka, sestogodisnji
rekorder po broju izvodjenja na sceni."
***
bravenet.com
VISE:
Drama napisana za pozorisno izvodjenje 1958. godine,
objavljena iste godine. Prvi put izvedena u Duchess
Theatre, u Londonu, 12. avgusta 1958. godine. Adaptirana
kao roman od strane Carlsa Ozborna 1999. godine. 