Agatha Christie - News & Notes - Agata Kristi - Novosti i Beleske Arhiva tekstova 2004. godina

preuzeto sa stranice: http://www.danas.co.yu/, pise: Ivan Arandjelovic

U Bohinju su samo tokom proslog veka boravile mnoge svetski poznate licnosti. Mestani se narocito ponose posetom Agate Kristi, koja je 1967. godine sa svojim suprugom boravila nekih mesec dana u tom mestu. Kristijeva je odsela u hotelu "Bejvi" povrh Bohinjskog jezera i upravo tu je dala jedini televizijski intervju i to ondasnjoj RTV Jugoslavija. Tokom svog boravka u Bohinju, Agata Kristi je najvise vremena provodila u setnji i pisanju, ali i, tvrde neki, traganju za zaturenim tragom gamsovih kopita, kao i romanticnom niti ljubavnih afera princa Pavla Karadordjevica.

USKORO IGRE PO ROMANIMA AGATE KRISTI
preuzeto sa http://www.durmitorcg.com/

Ljubitelji krimica dobice uskoro priliku da i sami postanu detektivi, kada se u prodaji pojave kompjuterske igre zasnovane na romanima Agate Kristi.

Unuk Agate Kristi, Metju Pricard, saopstio je da je dobio dozvolu za adaptaciju knjiga svoje bake u igre na kompakt diskovima. Pet igara bice zasnovano na romanima svjetski poznate knjizevnice. Igre ce u narednih sest godina razviti 'Horion', grupa za intelektualno vlasnistvo koja vodi brigu i o djelima Agate Kristi. 'Moja baka je uvijek tragala za novim nacinima da dopre do ljudi koji su zeljeli da uzivaju u njenim djelima. Adaptiranje njenih prica u kompjuterske igre omogucava nam da predstavimo klasicne misterije novoj publici i odrzimo ih aktuelnima u narednim decenijama', rekao je Pricard.

'Horion' ce odabrati samo pet od 79 romana i kratkih prica poznate spisateljice. Vise od dvije milijarde knjiga Agate Kristi prodato je na 45 jezika - nadmasili su je jedino Biblija i Sekspir.

Akcija Vecernjih novosti
pise: E.V.N 22.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

S OBZIROM na to da se knjige edicije "Novosti" prodaju "vrtoglavom" brzinom, blizimo se jos jednom jubileju - tokom ove nedelje, jedan kupac romana "Smrt na Nilu" Agate Kristi postace 1.500.000. vlasnik jednog od nasih naslova. Kao nagradu za tako vaznu "titulu" na poklon ce od nase kompanije dobiti kolor-televizor!

Anketa britanske stanice Aj-Ti-Vi je proglasila, a nasa akcija "Knjige su ponovo u modi" potvrdila vecitu popularnost Agate Kristi. Verovatno da ni cuveni junak njenih romana Herkul Poaro ne bi uspeo da detaljnom i njemu svojstvenom pronicljivom istragom ude u trag svim prodatim primercima knjige "Smrt na Nilu", sto zbog broja razgrabljenih romana, sto zbog hitrosti "krivaca".

Na prvoj stranici jednog od romana Agate Kristi u Narodnoj biblioteci u Nisu vec godinama stoji rukom ispisana recenica "Kuvarica je krivac". Prirodno se namece pitanje da li treba uopste procitati knjigu sa tim saznanjem. E, tu je "kvaka 22": Sadrzaj naseg ovonedeljnog romana gotovo svi znaju, zahvaljujuci knjizi, ali i njenoj ekranizaciji. Knjige su juce euforicno "napustale" kioske i odlazile u domove Nislija.

- Krimi-roman slavne Agate Kristi, najbolji je izbor za vrele dane koje provodim na sabackom kupalistu pored Save - kaze zivka Stanimirovic, ekonomista iz ovog grada.

I, zaista, na sabackim kioscima juce ujutru najbolje se prodavala "Smrt na Nilu". U centru grada svi dopremljeni primerci prodati su do deset casova.

Mnogi stanovnici Podrinja dan za kupovinu knjige pomerili su sa srede na utorak, jer tako ne strepe da ce ostati bez zeljenog primerka za kojim vlada, gotovo, jagma.

- Ako bas ne kupim knjigu iz edicije vaseg lista utorkom, onda to cinim rano u sredu, da izbegnem, kao po pravilu, guzvu na kiosku kod Robne kuce "Jadar", gde vec cetiri decenije kupujem "Novosti" - prica ugledni Loznicanin Miroslav Jugovic, visegodisnji glavni urednik Radio Podrinja, sada penzioner.

Na kioscima u Valjevu knjige iz edicije "Novosti" prodaju se, po obicaju, izuzetno dobro. Vec u toku jucerasnjeg prepodneva p rosto je planula polovina tiraza knjige "Smrt na Nilu". Slicno je bilo i u drugim gradovima i selima, a podaci koji su juce pristizali u nasu redakciju govore da "napeta" prica interesuje i one koji do sada nisu bili medu kupcima nasih izdanja.

Dama imperije

KRALJICA neizvesnosti, cuvena autorka detektivskih romana Agata Kristi, ciji su tirazi "prestigli" cifru od dve milijarde primeraka (kao trecina covecanstva!), "najomiljeniji je britanski kriminalisticki pisac", potvrdila je anketa stanice Aj-Ti-Vi u kojoj je ucestvovalo 1.500 ljudi.

Autorka klasika, poput "Smrti na Nilu", popela se na vrh liste najpopularnijih, zahvaljujuci glasovima ljubitelja uzbudljive price u koju ih vode njeni junaci Herkul Poaro i mis Marpl. Anketa je obavljena povodom pocetka prikazivanja filma "Detektiv koji peva" sa Robertom Dounijem J uniorom u naslovnoj ulozi, preneo je Bi-Bi-Si.

I ostala svetska stampa prenela je ovu vest, pa u "Gardijanu" podsecaju da je Kristijeva, koja je umrla 1976. godine, uzivala u slavi i mnogobrojnim uspesima tokom zivota - proglasena je za damu britanske imperije 1971. godine, njene knjige prevedene su na vise jezika od dela Vilijama Sekspira, njena drama "Misolovka" napisana kao rodjendanski poklon za kraljicu Meri, najduze i najvise je izvodjena predstava u istoriji pozorista, duze od pola veka.

Ideje dolaze iznenada (intervju iz 1967.godine)
Agata Kristi
Pise: A. GRUJIC, Vecernje novosti
preuzeto sa http://www.knjigainfo.com/

Agata Kristi i Maks Malovan na Bohinju u avgustu 1967. godine

VELIKI svetski putnik, koliko zato sto je to jedno od britanskih nacionalnih obelezja, toliko i zahvaljujuci muzu arheologu, Agata Kristi je u avgustu 1967. godine posetila i Bohinjsko jezero u Sloveniji. Tom prilikom je legendarnu britansku spisateljicu, cije kriminalisticko remek-delo "Smrt na Nilu" nas list objavljuje sutra, intervjuisala je za zenski casopis "Svijet" Visnja Ogrizovic. Evo nekoliko odlomaka iz onoga sto je Agata Kristi (tada joj je bilo 75 godina) rekla, kao i nekoliko recenica o tome kako je zagerbacka novinarka dozivela bliski susret sa istorijom knjizevnosti, tada vec umornom od publiciteta, ali netaknutog, tipicno britanskog "sportskog" duha i radoznalosti.

Novinarka se, znajuci da je slavna knjizevnica odavno sita reportera koji je "vrebaju iza drveca" i "provaljuju ujutru u njenu sobu", odlucila za oruzje - sarm plus ljubaznost i strpljenje. Kristijeva je na odmoru, naravno, bila sa suprugom Maksom Malovanom, poznatim arheologom, cije se zanimanje savrseno uklopilo u njen poziv, i koji je jos bio cuven kao verni cuvar intime i mira svoje supruge. Zato je iznajmila sobu na istom spratu hotela "Belvi" kao i trazeni bracni par, poslala buket cveca i diskretno, preko recepcionerke, zamolila za prijem. Po propisu.

I zaista - lakse nego sto je ocekivala, Malovanovi su je srdacno primili, za cajem, u hotelskom restoranu.

"Do tada se nisam usudila da pogledam desno, gde je sedela Agata Kristi. Delovala je umorno. Covek bi pomislio, obicna stara zena, da nije imala taj ljubazno-podsmesljiv izraz, da joj oci nisu onako blistale i da nije odavala utisak izuzetne pronicljivosti", zapisala je.

Jednom ste rekli da je vas rad na detektivskim pricama podeljen na tri dela: zabavni, kada stvarate zaplet, i dosadni, kada sve to valja staviti na papir. Da li i vi u stvarnosti razmisljate kao mis Marpl i kakvu ste joj sudbinu namenili?

- Mnogo je zabavnije samo razmisljati o onome sto treba napisati, nego i pisati. Ne razmisljam bas kao ona. Ali, ko ce znati zasto i ona upravo tako razmislja... Ne volim o tome da pricam, ali ona je jedna od onih starih dama koje same odlucuju sta ce im se desiti.

Kako vam se ideje radjaju u glavi i kako se razvijaju u roman?

- Dolaze iznenada. Ne bih ni umela da kazem kako. Svuda: dok slusam operu, hodam ulicom... Ali, kada vam na um padne neka zgodna zamisao, od nje valja stvoriti i verovatnu pricu. Polako pocinju da se naziru obrisi likova. A onda stigne i taj neprijatni dan kada treba da se sedne i da se sav taj materijal sto je tako bozanstveno nabujao, stavi na hartiju.

Da li ste svojoj kceri, kada je bila mala, pricali "strasne price"?

- Nikako. Mada, zavisi od toga sta podrazumevate pod "strasnom pricom". Manje-vise, sve su price zastrasujuce. Kad je naucila da cita, pustila sam je da sama odabere ono sto joj se dopada.

Kakve knjige volite da citate? Da li vam se dopadaju poucna fantastika?

- Mnogo citam. Volim knjige koje "namecu" nacin misljenja. Sto se fantastike tice - neke su zaista dobre. Ne dopadaju mi se toliko ove novije u kojima ima previse naucne fantastike. Prepune su tehnickih pojedinosti, suvise polazu na formu, dok je neophodno da u sredistu svega toga bude jedinsteveni talenat.

Ako biste mogli jos jednom da se rodite...

- To je uzbudljiva tema!

... da li biste odabrali da budete slavni ili tek neka, obicna osoba?

- Tesko je odluciti se. Mrska mi je i sama pomisao na tu odgovornost da se zivi zivot ma kog ljudskog bica. Ali, svakako ne bih odabrala zivot slave. Niti uspeha. Ko zna sta li se sve krije iza uspeha, koje sve stvari za koje nikada ni ne cujemo. Radije bih bila neka obicna osoba.

Na primer?

- Ne mogu da vam dam primer jer ne biste razumeli o cemu govorim. Tesko je reci sta me sve zanima, u kom bih periodu, recimo, volela da budem rodena. U istoriji je bilo toliko mnogo neprijatnih stvari! Zamislite samo da vas neko baci u srednji vek: vegetirali biste u nekakvoj kamenoj kucerini, da ne govorimo o mirisima...

Da li biste pre bili zena ili muskarac?

- O, zena - uvek! Rekla bih da smo mi te koje u svetu uradimo najveci deo posla - zar ne?

SKOLA KVARI DECU

- MOJA majka je bila ubedena da skolovanje kvari decu i zato je vise volela da se sama brine o mom obrazovanju - rekla je jednom slavna knjizevnica. - Bila sam slobodna kao ptica na grani. Citala sam mnogo, a moje omiljeno stivo bile su knjige Konana Dojla, Dzejn Ostin i Carlsa Dikensa. Imala sam divno detinjstvo i devojastvo. Mladi danas nisu tako srecni kao so sam bila ja. Vec u dvadesetoj godini, suvise su videli. Sve im je dosadno, svega su siti. Pocinju da uzimaju pilule za smirenje, droge. Ne secam se da li sam uzela nekoliko "aspirina" u toku citavog svog zivota.

Slava trazi zrtvu
pise: Vesna PANTELIC 18.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

KNJIGE "kraljice zlocina" Agate Kristi, prodate su u vise od milijardu primeraka na engleskom, i jos toliko na 45 svetskih jezika. Prema Uneskovom izvestaju, Agata Kristi je najcitaniji britanski autor na svetu. Prevedena je na 103 jezika, 14 vise od Sekspira. NJeni glavni detektivi Herkul Poaro i gospodica Marpl, medju prvima su na listi klasicnih njuskala sa Serlokom Holmsom na celu, tvrdi ugledni "Tajms".

Agata Kristi obozavala je da putuje. Kada se udala za drugog supruga, cuvenog areheologa Maksa Melouena, redovno je odlazila sa njim u ekspedicije na Bliski istok. Zajedno su boravili u Egiptu, stoga je tamo 1937. smestila radnju svoga romana "Smrt na Nilu", koji u sredu izlazi u ediciji "Novosti".

Sa Melouenom je 1967. godine stigla i u tadasnju Jugoslaviju. Odseli su u hotelu "Belvi" u Bohinju i svakodnevno odlazili na Bledsko jezero. Divili su se freskama u crkvama, ali i cvecu koje su Slovenci gajili u svojim bastama, a koje je Agata Kristi obozavala. Zeleli su da odu i do Lepenskog vira, ali su se pribojavali dugog puta i vrucine. Poznata spisateljica imala je tada 77 godina i sve je slabije cula.

- Arheologija za mene znaci uzivanje u umetnosti - uvek cete pronaci nesto sto vam se dopada - ispricala je tom prilikom Agata Kristi. - Ali, ono sto me je posebno ocaralo, jeste knjiga "Jugoslovenska kuhinja". Dovoljno je samo da je pogledate, pa da dobijete apetit. Volela bih da probam neki ovdasnji kolac ili tortu, pa ih kada se vratim u Englesku. Volim da kuvam. Kuvanje je vrlo stvaralacki posao.

Osim titule baronice, kojom ju je 1971. godine odlikovala britanska kraljica Elizabeta Druga, Agata Kristi imala je jos jednu - "Dikens kriminalistickih romana". Od ukupno 85 romana, napisala je 79 detektivskih, cije se radnje desavaju na najrazlicitijim mestima - u vozovima, bastama, na zabavama, letovalistima, arheoloskim nalazistima, u bibliotekama... Ideje za knjige dolazile su joj iznenada. Ni sama nije uspela da objasni kako.

- Ideje se radjaju u mojoj glavi dok slusam operu ili setam ulicom - pricala je Agata. - A kada smislite pametnu ideju, morate da osmislite i odgovarajuci zaplet. I odjednom nastanu i glavni likovi. Tek onda dolazi onaj neprijatni deo, kada morate da sednete i stavite na papir to sto ste smislili. Svaka moja knjiga ima dva dela - zabavni, kada je smisljam, i dosadni, kada treba da je napisem.

Na pitanje da li je svojoj cerki Rozalindi (iz braka sa prvim suprugom pukovnikom Arcibaldom Kristijem) volela da cita "strasne" price pred spavanje, odgovorila je:

- Oh, ne! Ali, znate, sve zavisi sta se podrazumeva pod "strasnom" pricom. Manje- -vise sve price su takve. Kada je Rozalinda naucila da cita, dopustila sam joj da sama izabere literaturu koja joj se dopada. Za razliku od nje, ja sam kao dete citala "strasne" price.

Agata Kristi nije volela intervjue. Jos manje, novinare. Vrebali su je na svakom koraku. U jednom od malobrojnih intervjua koje je dala, na pitanje da li bi, kada bi se ponovo rodila, volela da bude slavna ili anonimna, ispricala je:

- Tesko mi je da odlucim. Mrsko mi je da pomislim da zivim kao bilo koji drugi covek. Ali, svakako ne bih volela da budem slavna. Cak, ni uspesna. Zato sto cena uspeha ne zna za granice i zrtve. Radije bih bila obicna osoba. Ali, sigurna sam da bih uvek bila zena. Mislim da mi, zene, obavljamo najveci deo posla na ovom svetu, zar ne?

U plodnoj karijeri, dugoj 56 godina, Agata Kristi napisala je i nekoliko pozorisnih predstava, od kojih je najpoznatija "Misolovka", premijerno izvedena 25. novembra 1952. godine u Londonu. "Misolovka" drzi svetski rekord najduze igrane predstave u istoriji teatra - za 52 godine izvedena je vise od 21.000 puta.

Radnje svojih knjiga Agata je zapletala vesto i uspesno. Bas kao i svoj zivot. Kada je u decembru 1926. napustio prvi suprug, i Agata je misteriozno nestala iz svog doma u Berksiru, u Engleskoj. Svi su se dali u potragu za njom, pogotovu stampa. Bila je na naslovnoj strani svih tabloida. Pronasli su je posle 11 dana u jorksirskom hotelu. Tvrdila je da je zrtva amnezije. Ova bizarna epizoda proslavila je Agatu Kristi vise nego knjige, koje su odavno postale bestseleri.

Vagner i "Bitlsi"

Obozavam operu. Vagnera, najvise. Sto se tice "Bitlsa", mislim da su vrlo talentovani. Oni su mlada grupa, zar ne? Svejedno, dopada mi se njihova muzika. Mnogo volim da idem u pozoriste. Ja sam vam pravi pozorisni fan. Uzivam u gotovo svakoj predstavi koju gledam u teatru - rekla je davno u intervjuu Agata Kristi.

Detektivske price

Na pitanje da li voli da cita detektivske price, Agata Kristi je izjavila:

- Detektivske price? Citam ih mnogo i brzo. Dopadale su mi se jos kao devojcici. Ne dopadaju mi se price koje su pune brutalnosti. Dosadne su mi, jer su uvek iste! Na primer, ako citate 17. ili 45. stranicu, videcete da neko nekoga bije. Onda okrenete 55. stranicu i shvatite da, u stvari, nista niste propustili, jer ponovo neko nekoga lema.

Politika 18.07.04

Biblioteka "Vek Politike";
Nema neresenog ubistva
pise: Rada Saratlic
preuzeto sa http://www.knjigainfo.com/

Dvadeset prva knjiga, i prva u sestom kolu biblioteke "Vek Politike - biseri svetske knjizevnosti" je "Ubistvo u Orijent ekspresu", cuveni roman Agate Kristi, koju mnogi zovu "kraljicom krimica", odnosno trilera. Cinjenica da su njeni romani i price prevedeni na 103 jezika, vise i od Sekspira, da je napisala blizu sedamdeset romana, uglavnom kriminalistickog zanra, prevashodno o svojim junacima Herkulu Poarou i Mis Marpl, kao i vise od stotinu krimi prica, potvrduju opravdanost pomenute titule.

"Ubistvo u Orijent ekspresu" izlazi u zajednickoj ediciji "Politike" i "Narodne knjige", kojom nas list, takode, obelezava stogodisnjicu svog postojanja. Na kioscima "Politike" i "Stampe", knjiga zajedno sa "Politikom" kosta samo - 200 dinara.

Agata Kristi je rodena u Torkvaju, Devon (Velika Britanija), 15. septembra 1890. Devojacko prezime joj je Miler. Godine 1914. se udala za porucnika Arcibalda Kristija, pilota Kraljevske avijacije. Imali su jednu cerku, Rozalindu. I razveli se 1928.

Svoj prvi kriminalisticki roman, "Misteriozna afera u Stajlsu", u kojem se odmah pojavljuje njen docnije i danas najpopularniji lik, mali, komicni Belgijanac, Herkul Poaro, objavila je 1920. godine, neposredno po okoncanju Prvog svetskog rata. Njemu i njegovim inteligentnim resavanjima misterioznih zlocina posvetice cak cetrdeset romana. Mis Marpl, koja ce umesto logike i razuma u resavanju komplikovanih zlocina koristiti, pre svega, zensku intuiciju, bice junakinja u 17 knjiga, pocevsi od "Ubistva u Vikarijatu", 1930. Gospodica Dzejn Marpl pojavljuje se i u poslednjem objavljenom romanu Agate Kristi "Ubistvo na spavanju" (1976).

Od romana Agate Kristi pomenimo samo neke: "Ubistvo Rodzera Akrojda", "Smrt na Nilu", "Deset malih crnaca", "Poaro istrazuje", "Ubistvo u Mesopotamiji", "Bozic Herkula Poaroa", "Putnik za Frankfurt", "Nemezis", "1,2 cipela se raspala", "Slonovi pamte"....

U svojoj knjizevnoj karijeri, koja je trajala vise od pola veka, Agata Kristi je napisala dosta i pozorisnih komada. Drama "M isolovka", nastala na osnovu jedne njene price, koja je premijeru dozivela 25. novembra 1952, u Londonu, gde je igrana trideset godina, i sada je komad sa najduzim zivotom u pozorisnoj istoriji.

Besmrtna filmska ekipa

Po romanima Agate Kristi snimljeno je dvadesetak filmova i tv serija. Zahvaljujuci tome, Herkul Poaro i Gospodica Marpl su nasiroko poznati, a medu uspesnim filmovima, pored cuvenog "Ubistva u Orijent ekspresu" su i: "Deset malih crnaca", "Smrt na Nilu", "Polomljeno ogledalo", "Paukova mreza"...

Film "Ubistvo u Orijent ekspresu" snimljen je 1974. godine. Reditelj, veliki Sidni Lamet okupio je besmrtnu glumacku ekipu: Albert Fini, Lorin Bekol, Ingrid Bergman, Son Koneri, Dzon Gilgud, Entoni Perkins, Vanesa Redgrejv, Zaklin Bize...

Agata Kristi napisala je i sest romanticnih romana, pod pseudonimom Meri Vestmakot. Napisala je i cetiri knjige koje nisu beletristika, i jedno zabavno svedocanstvo o arheoloskim ekspedicijama njenog drugog muza Ser Maksa Malovana.

Godine 1971. dobila je najvece odlikovanje svoje zemlje, orden Dame zapovednika Britanske Imperije.

Slavna spisateljica preminula je 12. januara 1976, a godinu dana posle smrti u knjizarama se pojavila i njena "Autobiografija".

Neocekivano razresenje

"Ubistvo u Orijent ekspresu" spada u najslavnije romane Agate Kristi. I oni koji su ga vec citali, i gledali film, sigurno je, sa uzivanjem citace ga ponovo. Uvek iznova uzbuduje ta "zagonetka tesko podesena", a tek nacin na koji je razresava neodoljivi Poaro. Samo se smeska, dok za njega sapucu da li je "genije ili luckast", te da ce, ako on resi tako zamrsen slucaj, poverovati u cudo! Jer, on nepogresivo zna kako ce svoju teoriju pretvoriti u praksu, on je patentirao metod koji, jednostavno, niko ne moze imitirati.

Kad se stvar sasvim zapetlja, uveze u, svima se cini, nerazmrsivo klupko - Poaro se zavali i razmislja... I sta biva? Zna se, dolazi do trijumfa "malih sivih celija"! Naprosto, za Herkula Poaroa nema savrsenog zlocina, kod njega nijedno ubistvo ne ostaje nereseno. Pa, makar to bio i "slucaj fantasticno nemoguc", kao ovaj u Orijent ekspresu...

Pred izlazak romana, i Vasa Pavkovic, urednik u "Narodnoj knjizi", ukazace na zanimljivost price: "Celo zbivanje se odigrava tokom jednog putovanja vozom na liniji Istambul - Kale, i sto je najinteresantnije, na teritoriji nekadasnje Jugoslavije, u blizini Vinkovaca. Zagonetno ubistvo americkog drzavljanina Receta se, naime, desilo tokom noci, u kupeu jednog vagona slavnog voza, a ubijeni je usmrcen mnogostrukim ubodima hladnim i ostrim oruzjem. Herkul Poaro, u vrlo kratkom vremenu, pre dolaska jugoslovenske policije, istrazuje zagonetno ubistvo, intervjuisuci desetak putnika u vagonu u kojem je i sam putovao za Britaniju. Neocekivano razresenje enigme zlocina, jedan je od bisera invencije `kraljice zlocina`.."

Ubistvo se, dakle, desilo na pruzi izmedu Vinkovaca i Slavonskog Broda, na teritoriji Hrvatske. U delu gde pruga ide ivicom jezive spacvanske sume. Ko je jednom putovao kroz tu sumu, pitace se kako je uopste ziv izisao - mesto za ubistvo, savrseno.

Ubijanje sa stilom
Pise: M. KODEMO 17.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

DVOJE engleskih knjizevnika, kojima je nasilna smrt bila najcesca tema, ser Konan Dojl i dama Agata Kristi, ciji je roman "Smrt na Nilu" sledeci u Ediciji "Novosti", odavno su autori za cijim delima uveliko posezu filmski producenti.

Po ser Arturovim knjigama do sada je snimljeno 160 filmova, a po madam Agati - 84! Ipak, bez obzira na popularnost Dojlovog junaka Serloka Holmsa, dvoje "njuskala" Agate Kristi, radoznala seoska tracara mis DZejn Marpl i ekscentricni, mali detektiv sa smesnim brkovima, Belgijanac Herkul Poaro, doneli su engleskoj spisateljici prvo mesto na listi najprodavanijih pisaca na svetu, nezvanicni nadimak "vojvotkinja smrti" i plemicku titulu dame...

Njene "ubistvene" knjizevne misterije prevedene su na 103 jezika, 14 vise od Sekspira! Rad u lokalnoj bolnici rodnog Torkveja u Devonu za vreme Prvog svetskog rata, i upoznavanje sa lekovima i otrovima, dalo je ideju mladoj Agati da se bavi pisanjem (imala je veliku podrsku sestre), a prethodne studije pevanja i muzike u Parizu dale su i potrebnu strucnost njenim junacima, Marplovoj i Poarou, koji su cesto pokazivali svoje poznavanje muzike u knjigama i filmovima. Sa 24 godine, na samom pocetku rata, udala se ova "engleska ruza" (koja je bila lepo i stidljivo dete, kasnije najcesce slikana kao dama ostrog lika), za Arcibalda Kristija, pukovnika Kraljevske avijacije, 1919. rodila je kci Rozalindu, a godinu dana kasnije objavila svoj prvi roman, "Misteriozno ubistvo u Stajlsu", i odmah sa Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi.

Mali promucurni belgijski detektiv, koji je sa svojim pametnim "sivim celijama" dosao da pomogne engleskoj policiji u resavanju tajanstvenih ubistava, rodio se kao knjizevni lik deset godina pre DZejn Marpl iz malog sela Meri Mid, koja maltene iz dosade, ali veoma vispreno, resava neka misteriozna ubistva u svom naizgled idilicnom selu...

Zatecena neocekivanim razvodom od svog nestalnog muza Agata Kristi je jos 1926. postala heroina misterije koja nikada nije do kraja razjasnjena i koja ce mnogo godina kasnije, 1979. postati tema filma "Agata". Ona je, naime jednog dana sela u svoj "mini moris", koji je kasnije nadjen skrsen u Jorksajru, a o spisateljici se 11 dana nije znalo nista. Pomisljalo se na samoubistvo! Kasnije se otkrilo da je ziva i zdrava provela to vreme u hotelu u Harogejtu u Severnoj Engleskoj pod drugim imenom. Bilo kako bilo, brak sa Kristijem, cije je prezime, ipak, zadrzala, je propao, a da li je Agata sve smislila da mu napakosti, ili je imala amneziju, nije razjasnjeno. Film sa njom kao glavnom junakinjom i o ovoj aferi snimio je Majkl Apted, nju je igrala Vanesa Redgrejv, muza Arcibalda Timoti Dalton, a americkog novinara Volija Stentona koji se dao u potragu za nestalom Agatom - odigrao je Dastin Hofman.

Knjizevnica seda u cuveni "Orijent ekspres" i krece u solo avanturu s koje ce posle da napise nekoliko najuspelijih romana poput bas "Ubistva u Orijent ekspresu" (prenet na film 1974) i "Smrti na Nilu", koji je ekranizovan cetiri godine kasnije, i - ovog proleca!

Prvu od ove dve ekranizacije romana koji objavljujemo u sredu, rezirao je DZon Giljermin, sa velikom ekipom poznatih glumaca koju kao Herkul Poaro predvodi Piter Justinov. Na jednom luksuznom brodu Nilom plove uz Poaroa razni likovi koje igraju DZejn Birkin, Bet Dejvis, Lois cilz (ona igra zrtvu, Linet Dojl!), Mija Farou, Olivija Hasej, DZordz Kenedi, Endzela Lensberi, Dejvid Niven, Megi Smit, DZek Vorden...

Desava se ubistvo i Poaro krece u istragu. Taj film je bio lepo slikan, u originalnom, raskosnom africkom ambijentu, na dobar "starinski" nacin, pa je zato propala ovogodisnja, druga ekranizacija ovog romana Agate Kristi sa Dejvidom Sacitom u ulozi Poaroa. Ova ekranizacija "Smrti na Nilu" je snimljena u okviru serije "Poaro", koju smo gledali poslednjih meseci na BK, i zbog toga je bilo mnogo siromasnije realizovana od prve verzije. Sacit je naravno opet sjajan, njegovi brkovi su cak ubedljiviji od onih Pitera Justinova, a maniri sa mnogo vise poaroovskog stila, ali, ovakva tema je ipak zasluzivala malo vise raskosi od studijskih dekora...

Drugi muz

Bilo kako bilo, sada vec bogata i cuvena madam Agata je sa jednog od egzoticnih putovanja dovela novog supruga, desetak godina mladjeg Maksa Malovana, tihog, tamnokosog arheologa s kojim je ostala u braku do svoje smrti 1976, putujuci s njim na iskopavanja u Irak i Siriju i pisuci svoje romane poput "Ubistva u Mesopotamiji", "Smrti na Nilu", "Ubistva u Orijent ekspresu", "Sastanak sa smrcu", "Smrt dolazi na kraju"...

Kristijeva i njen muz arheolog ziveli su u svojoj kuci u Vinterbruk Lodzu blizu njenog rodnog Torkveja. Do kraja je, uprkos slavi, ostala dosta povucena, bila je redovni posetilac nedeljnih misa, a kada je umrla 1976. sahranjena je u dvoristu obliznje crkve svete Meri.

Otmene ubice
Pise: Dusan STANKOVIC 16.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

Slavna Agata Kristi, spisateljica osamdesetak "krimica", najveci deo svojih romana smisljala je dok bi sedela u kupatilu i grickala jabuke! Ovo je izjavila svojevremeno "NJus kroniklu", objasnivsi da najpre napise poslednju glavu romana, pa tek onda pocinje od pocetka! "Uvek sam u zakasnjenju kad treba da predam novi rukopis, pa me zbog toga moj izdavac neprestano gnjavi i prebacuje mi da sam suvise lenja u pisanju", govorila je cesto. NJeno cuveno delo "Smrt na Nilu" nas list objavljuje u biblioteci "Novosti" u sredu.

I u ovom romanu glavna licnost je detektiv Herkul Poaro, koji treba da istrazi tri ubistva u Egiptu. On je Belgijanac, ima "jajastu glavu" i francuski akcenat. Zbog "loseg znanja engleskog" mnogi kriticari "imperijalnog britanskog carstva stampe" su zamerali Agati Kristi sto je za svog glavnog junaka proglasila "neskolovanog stranca", a ne njihovog policajca koji je izucavao prava na engleskom univerzitetu!

Ali, za razliku od drugih inspektora, a to se najbolje vidi u delu "Smrt na Nilu", msje Poaro, koji ima "ufitiljene brkove", nepogresiv je u raspetljavanju zlocina. Za spisateljicu, ubice su pametni ljudi koji umeju da smisle i prikriju svoje nedelo. Oni ubijaju s predumisljajem ili "cisto", najcesce nozem, otrovom, uzetom, retko pistoljem, jer to pravi mnogo buke! Romani su "prijatni, ugladjeni, ne zastrasuju i ne svode se na jeftine efekte, ali drze u napetosti svoje mnogobrojne i raznovrsne citaoce", pise u Enciklopediji "Britanika".

Da je to tacno svedoci i dvosmisleno pitanje koje upucuje Poaro drugoj osobi: "Ja, ja sebi postavljam pitanje. Zasto je pistolj preko ograde broda bacen u vodu? Sve dok ne dodjem do zadovoljavajuceg odgovora na to pitanje dotle o svemu ovome nema smisla. To jest... taj odgovor mora biti pocetna tacka. Vi cete primetiti, prijatelju moj, da u vasem popisu cinjenica kojima raspolazemo, nema odgovora na to pitanje".

"Krimice" je Agata Kristi pocela da pise dok je radila u bolnici. Bila je mlada, i posto je bio ukraden arsenik iz gotovo blindiranog sanduka, nju je zanimalo ko je mogao to da ucini. NJena drugarica ju je zato zajedljivo savetovala da pise krimi-romane kad se toliko zanima za nestali arsenika.

Govoreci o sebi, Agata Kristi je rekla: "Nikada sebe nisam smatrala intelektualnim, visoko mislenim piscem! Ne volim nista drugo nego da radim! Zanimalo me je i izucavanje astrologije, ali sam u tome bila veoma osrednja. Knjizevnost sam najvise volela i, uopste, ono sto je pisana umetnicka rec. Obozavala sam dela Grajema Grina. On, zaista, tako dobro pise".

I u romanu "Smrt na Nilu" ubice se ne sluze grubim tonom. Svi oni govore otmenim, oksfordskim akcentom. U vecini njenih dela ubijeni bi bili pronalazeni u najotmenijim klubovima ili barovima. Ona je to svojevremeno ovako objasnjavala: "Nema nikakvog smisla da pisac izmislja ubistva u gangsterskim krugovima. Tamo se takve stvari desavaju svakodnevno. Ukoliko je milje neobicniji, utoliko je zanimljivija cela stvar".

Kada su je pitali ko su, u stvari, njeni junaci, ona im je odgovarala: "LJudi cesto misle da su piscima potrebne neke stvarne osobe, od krvi i mesa, da bi ga pokrenule na pisanje. Ali, to nije tako. Za neke likove uzori su mi, i ne znajuci to, bili stranci koje sam negde videla, ali nikada nisam sa njima progovorila ni reci. Ugledam nekog na pikniku ili u vozu i onda pocnem da zamisljam njihove postupke. Kada sam nameravala da napisem prvi roman, nisam znala ko ce mi biti glavni junak, tacnije, detektiv. I tada sam saznala da se u mom susedstvu, bilo je to vreme Prvog svetskog rata, nalaze izbeglice iz Belgije. Tako sam i 'krstila' Herkula Poaroa."

"Tiho, vesto, Poaro krenu da pretrese stvari. Klece na kolena i iz blizine, santimentar po santimetar prouci pod. Pogleda krevet. Brzo pretrese orman za odecu i fioke sa donjim vesom. Pogleda u sitnice u skupocenom zlatom optocenom kovcezicu za sminku. Konacno, svoju paznju posveti umivaoniku. Tu su bile razne kreme, puderi, losioni za lice." To je istraziteljski rad inspektora Poaroa u romanu "Smrt na Nilu".

Prica sledi dalje i citalac ce saznati na kraju cudne razloge za ubistva, samo naizgled nevinih zrtava.

Nije gledala TV

NA pitanja novinara, gleda li cesto televiziju i da li je zbog toga doslo do "krize" citanja, ona je odgovorila:
- Nista ne znam o krizi knjige. I danas se pisu romani isto toliko koliko i pre pojave malog ekrana. Oni koji vole TV, ja je ne gledam, nisu oni, moze se tako reci, koji citaju knjige. Ta "kutija sa slikom" nije ni kod mene promenila navike. I dalje idem u bioskop, a narocito volim pozoriste.

Pise glasno
- Beleske su nesto kao podsetnik, koji mi pomaze da ne bih ponavljala reci i radnju romana. Sa mikrofonom u ruci ja, u stvari, ne diktiram, nego pricam sama sebi! Ali, mikrofon je poslednja "faza" rada. Svoje romane "pisem" tokom dugih setnji, kad volim da budem sama. Tako je nastala moja prva knjiga. Letovala sam u Dortmutu gde sam dve nedelje setala i govorila naglas! Zelela sam da napisem knjigu i ti casovi setnje i glasnog razmisljanja urodili su plodom! Mojoj sestri je ovo izgledalo jako cudno. Mislila je da sam poludela, ali ja danas smatram da mnoge misli nestaju ako ih glasno ne izgovorim! Da bi se nesto zapamtilo, mozak to treba da cuje! Mogu da kazem da su svi moji romani nastali posle ovakvih "govornih" iskustava - volela je da prica Agata Kristi.

Uciteljica zlocina
Pise: Dusan STANKOVIC 15.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

Neprikosnovena i besmrtna "kraljica zlocina" engleska spisateljica Agata Kristi (1890-1976), kojoj nas list u sredu objavljuje u biblioteci "Novosti" pozamasan roman "Smrt na Nilu", napisala je 78 "krimica", 20 pozorisnih dela, 150 prica i cetiri eseja. NJena drama "Misolovka" igra se u Londonu vec vise od pola veka i do sada je imala oko 22.000 izvodjenja! Knjizari u svetu i dalje, posle toliko dugo vremena, prodaju godisnje vise od pet miliona njenih naslova, a dosad je kupljeno oko dve milijarde Agatinih knjiga!

Naravno, i u romanu "Smrt na Nilu", napisanom 1934, glavna licnost je "njen" detektiv Herkul Paoro koji ce u Egiptu da razresi ubistvo zene. Ta osoba imala je sve, lepotu, bogatstvo, odanog muza. Uz to, obozavala je krstarenje Nilom. Ali ostrom oku detektiva nije promaklo da nesto muti tu lepu sliku njenog idilicnog zivota. Samo nekoliko dana kasnije, u toploj egipatskoj noci, Linet Dojl je ubijena hicem u glavu. I tu pocinje prica u ovom romanu o zagonetnom (ne)politickom ubistvu raskalasne lepotice koje ce do kraja knjige lezerni, nenadmeni i uvek hladnokrvni inspektor Paoro resiti.

Pored romana "Smrt na Nilu" mnogim ljubiteljima krimica poznata su Agatina dela kao sto su "Ubistvo u 'Orijent ekspresu'", "Sastanak sa smrcu", "Les u sarkofagu", "Deset malih crnaca", "Vasar zlocina", "Ubistvo u Mesopotamiji".

Na Bliskom istoku, smestene su radnje mnogih njenih dela. Spisateljica, ciji su roditelji bili iz visokog sloja engleskog drustva, rado je putovala u zemlje tog podrucja. Do Carigrada je isla slikovitim "Orijent ekspresom", koji je prolazio, naravno, i preko Beograda. U Iraku, srece 1930. arheologa ser Maksa Malovana. Kako je mnogo mladji od nje i posle oklevanja, ona se udaje za njega i zato je cesto volela da kaze: "Arheolog je najbolji muz kojeg zena moze da ima. Sto ona vise stari, njegovo zanimanje za nju je jos vece!" I sama Agata bila je zadivljena arheologijom jer je u toj struci nalazila mnoge slicnosti sa poslom pisca kriminalistickih romana, narocito kad je rec o razresavanju zagonetnosti iz proslosti.

U delu "Smrt na Nilu" detektivu se ispoveda izvesna Zaklina, poznanica umorene Linet: "Sajmon se nije ozenio s Linet zbog novca. Slozenija je to prica, nije tako prosta. Postoji i takva stvar koja se zove glamur, msje Poaro. Novac je cinio jos blistavijom. Linet je, vidite, imala pravu 'atmosferu'. Ona je bila kraljica teritorije - mlada princeza, luksuzna, sve do vrhova prstiju. To je slicno scenografiji pozornice. Ona je imala tada kao prosce najbogatije i najuglednije engleske mladice koji su zeleli da je uzmu za zenu, a ona se priklonila nepoznatom Sajmonu Dolu".

Slavni politicar Vinston Cercil jos pre sest decenija je za Agatu Kristi rekao da je ona "zena kojoj se, posle Lukrecije Bordzije, zlocin najvise isplatio". A prvi "krimic" ona je osmislila jos za vreme Prvog svetskog rata, dok se spremala da zavrsi studije za apotekara i muckala boce sa otrovom! Inspiraciju za pisanje je trazila iz novinskih crnih hronika, a sve ostalo je izmisljala sama.

NJen biograf Zanet Morgan, objavila je knjigu o "spisateljici smrti". U njoj pise: "Ona je bila ljubazna gospodja, stidljiva i povucena, tipican izdanak vise engleske klase. Volela je cvece i decu, golf i jak caj, vez, bridz, dobrotvorne priredbe i lepo ophodjenje. Bila je izvanredna domacica i prvorazredna kuvarica, ali ispod njenog izgleda samostalne zene, krio se dijabolicki mozak ubice. U zivotu, to se pouzdano zna, Agata Kristi nije nikoga ubila! To je sama priznala sa blagom dozom zaljenja! Priznala je, medjutim, da poseduje instinkt ubice koji joj je dobro dosao za pisanje prica o morbidnim zlocinima, sa godinama sve perverznijim uz sve cudnije oruzje i sve prepredenijim istraziteljima Poaroa i mis Marpl.

Mozda zbog svega toga znatizeljni policajci citaju mnogo njena dela. Uce se tako kako se vodi istraga, a njena znanja o retkim otrovima koji izazivaju simptome tihog umiranja, oni prihvataju za resavanje savremenih zlocina.

Morbidne price
Mnogi njeni prijatelji koji su dobro poznavali Agatu od detinjstva tvrdili su da je ona jos kao devojcica mnogo slusala prica o fantasticnom svetu, punom tajni, morbidnih ubistava, nasilja i mrtvaca.

Majka Klara, koju su mnogi smatrali vidovitom osobom, sklonoj okultizmu, svakog joj je dana u vreme kad se pije caj, izmisljala novu pricu o duhu jedne zene i o njenom prijatelju, strucnjaku za otrove. I njen otac Fredrik, imucan covek, mogao je sebi da dozvoli luksuz da citave dane provodi sa cerkom smisljajuci razne tajne i lude intrige. Starija sestra Medz naucila je da se uz pomoc sminke i cudnih kostima prerusava u monstrume i rugobe...

Zamorno pisanje
Kada su je novinari upitali da li sa lakocom pise, spisateljica je odgovorila: - Mada me svaka moja knjiga odusevljava, samo pisanje je vrlo zamorno. Moram strogo da pamtim razvoj dogadjaja i licnosti. U dugim setnjama sa mojim detektivima, narocito sa mis Marpl, koja mi "objasnjava" svoje probleme u vrtlarstvu, ili sa msje Poaroom, razvija se prica koju sam negde ranije vec napisala. Veoma se umorim kada diktiram, jer to trazi mnogo paznje. Zamor pisca u tom trenutku jednak je umoru vrtlara koji ceo dan neguje cvece. Na trenutke mi se cini da ce mi puci kicma, ali neocekivano, knjiga je zavrsena.