Arijadne Oliver se u delima Agate Kristi
pojavljuje prvi put 1934. godine u kolekciji kratkih prica:
"Parker Pyne Investigates" kao sekretarica Parkera
Pajna i njegov saradnik dajuci mu korisne primedbe koje
ce ga dovesti do resavanja niza misterija. Ova stranica
je posvecena Arijadni Oliver, uz napomenu da ce podaci na
njoj dopunjavati kako budem dolazila do njih.
|
|
Na fotografijama je Jean Stapleton koja u
filmu:
"Lov na ubicu"
snimanom po romanu "Dead's man folly"
glumi lik Arijadne Oliver
|
|
|
Jean Stapleton, Peter Ustinov i Jonathan
Cecil kao Arijadne, Poirot i Hastings u filmu "Lov na
ubicu" ("Dead's man folly")
|
|
Arijadna Oliver se kasnije pojavljuje u vecini slucajeva
sa Herkulom Poaroom, postajuci mu vremenom odana prijateljica.
Ona je prikazana kao pisac kriminalistickih romana. Obajvila
je 46 krimi romana u kojima se kao glavni lik pojavljuje
njen detektiv Sven Hjerson, Finac.
"Sredovecna zena, pozamasnih gabarita, prilicno
neuredna... Na suvozackom sedistu njenog auta uvek je bila
po jedna velika torba puna jabuka. Ona je veoma volela jabuke
i jela ih je u velikim kolicinama, razbacujuci kore od jabuka
iz svog krila svaki put kad bi izasla iz auta..."
"Gospodja Arijadna Oliver je bila poznata kao jedan
od najboljih pisaca detektivskih i drugih uzbudljivih prica.
Imala je lak stil pisanja (iako to nije bilo gramaticki
tacno) i pisala je clanke 'Tendencija kriminala', 'Cuveni
zlocini iz strasti', 'Ubistvo iz ljubavi nasuprot ubistvu
iz koristoljublja'. Bila je takodje vatrena feministkinja,
i, kad god bi se u stampi pisalo o nekom znacajnijem zlocinu,
bilo je sigurno da ce tu biti i intervju sa madame Oliver.
I obicno je stajalo da je gospodja Oliver rekla: 'Kada bi
samo zena bila sef Skotland Jarda!' Veoma ozbiljno je verovala
u zensku intuiciju."
(odlomak iz romana: "Karte na stolu")
|
| Poaro
je razmisljao o gospodji Oliver: "... Gospodja Oliver je
bila zena nesredjena do krajnjih granica (i bilo mu je neshvatljivo
kako uspeva da sredi one toliko uskladjene i povezane kriminalne
romane koje je pisala), pa ipak, ma koliko da je bila sva smetena,
iznenadila ga je nekoliko puta svojim iznenadnim shvatanjem
istine..." (odlomak iz romana: Vasar zlocina) |
|
Iako se pojavljuje u dosta romana, najvecu
ulogu u resavanju zlocina Agata joj je dala u svojim romanima:
"Treca devojka", "Karte na stolu" i "Zabava
u Noci vestica"... Pojavljuje se i u romanima: "Slonovi
pamte", "Gospodja Mek Ginti je mrtva", "Vasar
zlocina"... U romanu "Kod belog konja" pojavljuje
se sama resavajuci jedno na izgled ritualno i morbidno ubistvo.
Ona je pomalo komican lik, prilicno je neorganizovana, feministiknja
po opredeljenju, veoma intuitivna, ne pije, ne pusi, obozava
jabuke, cvetne dezene na svojim tapetama, cesto menja frizure,
voli komfornu obucu i iznad svega uvek govori ono sto zaista
misli...
|
|
Tog popodneva Herkul
Poaro je vec sedeo kod gospodje Oliver u njenom "visnjiku".
Gospodja Oliver, vec pomalo u godinama stalno je menjala frizure
i tapete. Sada su ih okruzivale visnje, na hiljade njih, nedavno
je sedeo u "sumi punoj tropskih ptica jarkih boja"
a i bujnost kose gospodje Oliver nije dovodila u sumnju njeno
vestacko poreklo... (odlomak iz romana: Treca devojka)
U romanu: "Karte na stolu", pricajuci
o svojim knjigama ona kaze: "Do sada sam napisala
trideset dve knjige (koliko i Agata do tog momenta - napomena
autora stranice)- i one, su naravno, u sustini sve iste
- i jedino zalim sto je moj detektiv Finac. Ja stvarno nista
ne znam o Fincima i stalno dobijam pisma iz Finske u kojima
mi ukazuju da je nesto sto je on rekao ili uradio nemoguce.
Izgleda da u Finskoj mnogo citaju detektivske price. Pretpostavljam
da je to zbog dugih zima u kojima je malo dnevne svetlosti.
U Bugarskoj i Rumuniji ih izgleda uopste ne citaju, pa je
mozda bolje bilo da je on Bugarin."
|
"Sto se ostalih
osobina tice, bila je to prijatna zena srednjih godina, privlacne
spoljasnjosti, ali ne i doterana, sa lepim ocima, jakim ramenima,
sa bujnom, neposlusnom sedom kosom sa kojom je neprestano
eksperimentisala. Jednog dana je izgledala krajnje intelektualno,
celo joj je bilo potpuno otkriveno, a kosa zalizana unazad
i zamotana u pundju, a drugog dana bi se gospodja Oliver odjednom
pojavila sa uvojcima kao Madona ili sa mnostvom ne bas sasvim
urednih kovrdza..."
(odlomak iz romana: "Karte na stolu")
Arijadna Oliver i Herkul
Poaro su se lepo slagali, uz sitna cangrizanja tokom godina
druzenja oni su se uvazavali i obicno su bili korisni jedno
drugom. Mada je ona za njega precesto mislila da nista ne
radi i da samo sedi i razmislja i da ona sve mora sama da
uradi a i on je cesto govorio o njoj da joj razmisljanje
nije jaca strana ipak je znao da joj prizna kada je bila
u pravu i kada bi mu pomogla svojim primedbama. "Pogledao
ju je, procenjujuci je. Gospodja Oliver je bila cuvena po
svojoj intuiciji. Jedan intuitivni osecaj je uvek sledio
drugi velikom brzinom i gospodja Oliver je uvek nalazila
nacina da opravda bas onaj koji bi se pokazao pravim...(odlomak
iz romana "Treca devojka")" Poaro je na neki
svoj cudan nacin voleo Arijadnu, skupljao diskretno njene
neuredne lokne koje bi se otkacinjale sa njene perike, imao
je dosta razumevanja za nju, cak moglo bi se reci vise nego
i za Hejstingsa i Dzapa u pojedinim slucajevima...
Arijadna i Poaro su se prvi
put zvanicno sreli 1936. saradjujuci u romanu "Karte
na stolu"... Roman "Slonovi pamte" u kome
se ponovo zajedno pojavljuju je objavljen 1972. godine,
a u njemu na jednom mestu dok Poaro i Arijadna razgovaraju
pise: "Poznajete me dovoljno dugo, oko 20 godina..."
|
|
Znajuci da je Agatha Christie,
lik Arijadne Oliver napravila kao neki svoj alter ego, pripisujuci
joj mnoge svoje osobine, bice nam korisno da procitamo kako
Arijadna Oliver pise. Pricajuci o svojim romanima i o nacinu
na koji pise, ona na jednom mestu u ovom romanu kaze: "Znate,
covek u stvari mora mnogo da razmislja. A razmisljanje je
uvek dosadno. I uvek morate da planirate stvari. I onda se
zaglibite i stalno mislite da se nikada necete izvuci iz te
zbrke - ali se izvucete! Pisanje nije narocito prijatno. To
je jedan naporan posao kao i svaki drugi... Meni to izgleda
kao posao. Nekada mogu da nastavim da radim samo tako sto
u sebi sto puta ponovim sumu para koju cu dobiti od naredne
serije autorskih prava... Imala sam sekretaricu i pokusavala
sam da joj diktiram, ali je ona bila tako sposobna da me je
to obeshrabrivalo. Osecala sam da mnogo bolje zna engleski
jezik i gramatiku i sve o tackama i zarezima od mene da sam
pocela da patim od neke vrste kompleksa nize vrednosti. Onda
sam pokusala da uzmem sasvim nesposobnu sekretaricu, ali,
naravno, ni to nije odgovaralo... Ja uvek mogu da razmisljam.
Ali, kada treba to i da napisem, onda je to dosadno. Uvek
mislim da sam dosla do kraja, a onda izracunam i vidim da
sam napisala samo trideset hiljada reci umesto sezdeset i
onda moram da ubacim jos jedno ubistvo i namestim da glavna
junakinja ponovo bude kidnapovana. To je vrlo dosadno."
|
|
Nikad se nije ustrucavala
da iznese svoje misljenje, imajuci pri tom najfantasticnije
ideje o mogucem zlocincu : "Kako bi bilo sjajno da
ga niko od njih nije ubio. Da ih je on sve pozvao i onda neprimetno
izvrsio samoubistvo jer mu je bilo zadovoljstvo da napravi
zbrku." (iz romana: "Karte na stolu")
Kakvo misljenje ima nacelnik Betl o gospodji Oliver: "Oko
nje sam prilicno neodlucan. Ta zena mi se skoro i dopada.
Prica mnogo gluposti, ali je dobra zena, a zene sigurno znaju
neke stvari o drugim zenama koje muskarcima nisu dostupne.
Ona moze da nabasa na nesto korisno." Glavni lik
njenih misterija je Finac Sven Hjerson koga ona mrzi (u romanu
"Treca devojka" ona Poarou prica o tome: "I
onda su mi pricali kako obozavaju mog odvratnog detektiva
Svena Hjersona. Kad bi samo znali koliko ga ja mrzim! Ali
moj izdavac uvek ponavlja da ne smem to da kazem")
Po liku, Arijadna takodje odgovara Agati, cak i po grickanju
visanja ("Treca devojka") i jabuka ("Slonovi
pamte", "Karte na stolu") dok pise svoje detektivske
romane, opisana kao osecajna i intuitivna. Kako je Agata izjavila
u jednom svom intervjuu "Uvek sam u zakasnjenju kad
treba da predam novi rukopis, pa me zbog toga moj izdavac
neprestano gnjavi i prebacuje mi da sam suvise lenja u pisanju",
tako se ponasa i gospodja Oliver "Gospodja Oliver
je nervozno hodala po svom salonu. Nije mogla da se skrasi.
Pre sat vremena je zapakovala rukopis u koji je upravo unela
ispravke. Spremala se da ga posalje izdavacu koji ga je nestrpljivo
iscekivao i opminjao u vezi s njim, na svaka tri ili cetiri
dana" ("Treca devojka")...
|
| U razgovoru sa Robinom
Apvardom, mladim pozorisnim scenaristom ona razradjuje jedan
svoj roman koji on treba da postavi u pozoristu i pri tom pricaju
o njenom detektivu Svenu Hjersonu: "Otkud ja znam kako
mi je ikada na pamet pao tako odvratan covek? Mora da sam bila
luda! Zasto je Finac kad ja nikada nisam bila u Finskoj? Zasto
je vegetarijanac? Odakle mu svi ti idiotski maniri koje ima?
Te stvari se prosto dogadjaju. Pokusate nesto, ljudima se svidi,
i vi nastavljate i onda, pre no sto se osvestite, imate nekog
manijaka kao sto je taj Sven Hjerson da vas davi celog zivota.
A ljudi vam cak pisu i govore vam kako znaju koliko ste mu privrzeni.
Privrzena? Kad bih u stvarnom zivotu srela tog koscatog, trapavog
Finca koji je vegetarijanac, pocinila bih ubistvo bolje od ma
koga koje sam do sada izmislila." Robin Apvard je odusevljen
idejom: "Znate, Arijadna, draga, to bi bas bila velicanstvena
ideja. Pravi Sven Hjerson - a vi ga ubijate. Od toga biste mogli
da napravite roman - labudovu pesmu da ga objave posle vase
smrti." - "Ne bojte se! - rece gospodja Oliver
- Taj roman nece biti napisan. Nikada ne bih dobila novac za
njega. A ne dam da neko na meni zaradi." (odlomak
iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva) |
Zoe Wanamaker
kao Arijadna Oliver u
najnovijim filmovima po romanima Agate Kristi
|
|
|
|
|
|
O Arijadni Oliver kao liku,
takodje je napisana knjiga poput one i Poarou i gospodjici
Marple. Radi se o delu "Agatha Christie's alter ego:
Ariadne Oliver" Autor knjige je Sylvia W Patterson.
Ako je neko procitao ili ima omot knjige molila bih da mi
je dostavi putem e-maila
|
|
Iz svih ovih odlomaka iz
romana, ocito je da je Agata zamislila Arijadnu kao neki pomalo
komicni pandan sopstvenoj licnosti. Kroz opis lika Arijadne
Oliver Agata nam malo pojasnjava i sebe i svoj pristup zlocinu,
odnosu prema zivotu i pisanju.
|
| Na temu Arijadne Oliver
mozete procitati i tekst: Agata
Kristi protiv Herkula Poaroa - "Slucaj godina koje su nestale"(ili
Arijadna Oliver protiv Svena Hjersona) - pise:
Svetlana Andjelic, 30.05.2005. |
NAPOMENA - STRANICE O DETEKTIVIMA
SU U IZRADI
I STALNO CE SE DOPUNJAVATI NOVIM INFORMACIJAMA
KAKO NA KOJI PODATAK BUDEM NAILAZILA U KNJIGAMA
KOJE SADA PONOVNO CITAM POSLE DESET GODINA:))
|
bravenet.com
